Samo drveće

Autor: Aleksandra Petrova

Biblioteka Trgni se! Poezija! svojevremeno odabranih i nagrađenih učesnika Beogradskog međunarodnog festivala poezije i knjige, u modernoj opremi koja svojim „sjajem“ skreće pažnju na sebe i šalje jasnu poruku o kvalitetu ovih dela.

Pesme iz knjige

***

Doletite, izjedite, ptice,

Meso mojih butina, listova, bedara.

Ponekad se moraš sam sa sobom rastati,

Da bi otišao živ iz stupice.

Neka odsečeno grči i boli,

Ti zategni jače krpicu.

Ovde sam voleo. Jabuka, što sam je nekad posadio,

Sva u cvatu, zuji od mnoštva bumbara.

Ulazio sam u evo ovaj dom. I u onaj, susedni.

Na vratima čekao. Ovde me je uhvatila kiša.

Ovde su mi usne drhtale od uvrede.

Ovde smo se ljubili. Beskrajno, naiskap.

Ovde sam stajao i slušao kako zvuči

Muzika i smeh iz tamnih prozora.

A sad nosite, ptice, ono što je ostalo,

Daleko, u daleke krajeve.

Možda će iz vašeg izmeta

Pasti ovde neko seme

Gde će biti i deo mene.

***

Misliš, naslonio se nasumice

A ispade – granica.

Škola logike je raspuštena pre likovih pletenica:

Eno gde plivaju u vodi, da pukneš od smeha.

Pejzaž u daljini neumoljivo raste u susret,

I ulazi u tebe pljoštimice.

Oprosti, ako ti više ne odgovorim,

Nemam reči. Samo drveće u meni šušti.