F. M. Meletinski Poetika mita

F. M. Meletinski Poetika mitaTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač NolitBiblioteka Književnost i civilizacijaNaslov ove knjige, možda, nije dovoljno egzaktan, budući da mitotvorstvo sadrži samo nesvesnopesničko, pa se zato kad je reč o mitu ne može govoriti o pravim umetničkim postupcima, izražajnim sredstvima, stilu i sličnim predmetima poetike. Ali mitovima je svojstveno otelovljivanje opštih predstava u čulnokonkretnoj formi, tj. ista ona predstavnost koja je svojstvena umetnosti i koju je ova u izvesnoj meri nasledila od mitologije; najstarija mitologija je kao neko sinkretičko jedinstvo sadržala zametke ne samo religije i najstarijih filozofskih shvatanja (koja su, doduše, nastala u toku savlađivanja mitoloških izvora) nego i umetnosti, pre svega — umetnosti reči. Umetnička forma nasledila je od mita i konkretnočulan način uopštavanja, i sam sinkretizam. Književnost se u svom razvitku dugo neposredno koristila tradicionalnim mitovima radi umetničkih ciljeva. Zato termin „poetika mita“ primenjujem sa izvesnim ogradama prilikom razmatranja osobenosti mita kao predistorije književnosti, uz neizbežno zanemarivanje one strane problema mita kojom se bavi nauka o religiji. Osim toga, termin „poetika mita“ ili „poetika mitotvorstva“, ili „poetika mitologizovanja“ stiče poseban smisao u vezi sa svesnim posezanjem za mjtologijom nekih pisaca XX v. (Džojs, Kafka, Lorens, Jejts, O’Nil, Kokto, te Tomas Man, Markes i dr. koji se ne uklapaju u okvire modernizma), obično kao za oruđem umetničkog organizovanja građe i sredstvom izražavanja nekih ,,večnih“ psihičkih ishodišta4/7