(FOTO: Shutterstock)
U oglasima za prodaju stanova kupci mogu da primete da se isti stanovi u starim zgradama oglašavaju kao da imaju različitu kvadraturu i to u zavisnosti od oglasa do oglasa. U jednom je određena kvadratura na prodaju, dok je u drugom, za isti stan, na istoj lokaciji, druga, a razlog za to su – terase.
Ova stavka nije nimalo zanemarljiva, s obzirom na to da su cene kvadrata skočile, da krediti poskupljuju i da je na kupcima preveliki teret. Suština su standardi za izačunavanje površina stana, koji su od šezdesetih godina do sada imali svoje tri verzije. U zavisnosti od toga kada je zgrada podignuta, tako se računaju terase pa su neke ušle u kvadaturu stana, a neke nisu.
„Što je starija zgrada, to se na terasu manje računa, a nove zgrade u svojoj kvadraturi imaju uračunatu terasu, i to su investitori dužni da u oglasu naglase i da je vidljivo kolika je ukupna površina svake prostorije. Jer Zakon o oglašavanju zabranjuje dovođenje kupca u zabludu“, objašnjavaju u jednoj od agencija za nekretnine.
A da su terase postale profitabilne investitorima, to je svima jasno. One manje naplaćuju se kao i kvadrat stana, dok se za veće, eventualno, može tražiti popust.
Kod novih stanova u oglasima su izažene ukupne površine i konačna cena, a dat je plan i raspored prostorija i njihove mere, gde kupac uočava da terase zauzimaju značajan prostor i da u novom stanu, od recimo 40 kvadrata, zapravo ima 36 kvadrata unutrašnjeg prostora, dok ostalo čini terasa.
„Svi su čuli za korisnu površinu, ali niko ne obraća pažnju na to prilikom kupovine stana. Kupci ne obraćaju pažnju na sve detalje do kraja, opterećeni su drugim stvarima dok im mi, agenti, ne skrenemo pažnju na to. Investitori danas gledaju svaki kvadrat i zato je sada u novogranji sve svedeno. Ranijih godina bili su drugi propisi i drugačije se projektovalo, bilo je ostava i podruma. Danas u novim stanovima nema ostava, kao ni podruma u zgradama“, objašnjava Maja Ilić, agent nekretnina.
Kako dodaje, u prvom gledanju nekretnine kupci samo misle da li im stan odgovara vizuelno i po ceni. Tek kasnije razmišljaju da li ima sve što im treba, najčešće se to desi kada se usele i počnu da žive.
Arhitekta Zoran Ilić kaže da se pri projektovanju vodi računa o korisnim površinama i da investitori za svaki kvadrat plaćaju komunalije.
„Kada je reč o potkrovljima, koja spadaju u površine gde ima manje korisnog prostora, obračun se vrši prema propisanim koeficijentima. Parapet je od visine 1,80 metara. Već od visine od 1,5 metar investitor zgrade mora da plati sve komunalije i doprinose. Zato se treba dobro raspitati pre kupovine nekretnine“, objašnjava dia Zoran ilić.
Zavod za standardizaciju koristi nekoliko standarda, one iz 1966. godine, iz 1995. i 2002. godine, pa se prema tome određuje koeficijent za obračun stambene površine. Ako je stan, grejne površine 50 kvadrata, a terasa pet, u ugovoru o kupoprodaji ovaj stan bi po standardima iz 1966. godine imao površinu 53 kvadrata. Po standardima iz 1995. godine stan bi imao 52 kvadrata, a po standardima iz 2002. godine bio bi oglašen 50 plus 5 kvadrata, dakle ukupno 55 kvadrata.
Zato je važno da u oglasima stoje pravi podaci, kako bi kupac znao koliko redukovanih površina je ušlo u kvadraturu stana, a to su terase i posebno potkrovlja, gde nisu sve površine korisne.
Za sve one koji bi da kupe stan, sa ili bez terase, mogu da pogledaju kompletnu ponudu stanova na našem sajtu klikom OVDE.
Sasomange je oglasnik za sve što tražiš u Srbiji. Oglašavanje na našem sajtu je potpuno besplatno. Iskoristi priliku da na jednostavan način zaradiš, kao i da pronađeš šta god da ti je potrebno.
(Petar Latinović)