Institucionalni investitori na finansijskom tržištu

Autor dr. Rajko Tepavac

Tvrd povez, 205 strana, vrlo dobro očuvana, ima posvetu na predlistu, deo sadržaja ima na slici, izdanje Filip Višnjić 2008.

Ekonomije razvijenih tržišta raspolažu značajnim brojem finansijskih institucija. U najopštijem smislu investicione institucije mogu se podeliti u četiri glavne grupe: osiguravajuća društva, penzione fondove, poverenička udruženja i investiciona društva. Slične su institucijama koje preuzimaju depozite u tome što prikupljaju uštede iz različitih izvora, i koriste ih za različite svrhe. Razlikuju se od depozitnih institucija jer ne nude neku posebnu kamatnu stopu, i ne garantuju za vrednost investicije. Umesto toga, dobit zavisi od kvaliteta ponašanja osnovne investicije. Investiranje se vrši u različite vrste imovine: u instrumente na tržištu novca, u trajni kapital, u hartije od vrednosti sa fiksnom kamatom, u nekretnine, pa čak i u umetnička dela (kao što je slučaj s nekim penzionim fondovima).

Osiguravajuća društva su finansijski posrednici koji za predviđenu premiju obezbeđuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se dogodi osigurani slučaj. To praktično znači da se osiguranjem obezbeđuje transfer rizika čije bi ispoljavanje moglo da ima ekonomski negativne posledice za korisnika osiguranja. Drugim rečima, transfer rizika se vrši njegovom distribucijom na veći broj nosilaca rizika, polazeći od verovatnoće učestalosti. Neizvesnost za pojedinačnog nosioca rizika, koja je neodređena, postaje predvidiva na osnovu delovanja teorije verovatnoće. Dakle, zavisno od stepena podele rizika, podnošljivost za pojedinca postaje veća. Sa ove tačke gledišta, obim, oblici i način poslovanja osiguravajućih organizacija na finansijskom tržištu zavise od tipa rizika koje one osiguravaju.