Rođeni dva puta

Kada nagli porođaj Paola ostavi kao teškog invalida, njegov otac, nesentimentalni profesor Friđerio, teško može da se pomiri sa sinovljevim stanjem. Suočen sa sopstvenim ograničenjima, Friđerio se suočava sa čudnim načinom na koji društvo oko njega prihvata Paolov hendikep i primećuje njegove iznenađujuće darove. U retkim, duboko emotivnim delovima, profesor jezika istražuje nijanse koje dele "normalan" i "hendikepiran" svet. Golo osećanje bivstvovanja je cilj prema kojem teži i ova moderno zasnovana knjiga. Već na početku susrećemo se sa tragičnim hendikepom, sa neizvesnom budućnošću tek rođenog deteta ali sa svešću da, bez obzira na nemogućnost izlečenja, treba prihvatiti život takav kakav jeste. Roman je komponovan od manje-više samostalnih celina i zato on nema organsku čvrstinu tradicionalnog romana. Sve epizode povezuje svest glavnog junaka i naratora koji u borbi za socijalizaciju svog deteta „ postiže samo male pobede u jednom ratu predodređenom da se nikada ne završi“. Upravo zbog takvog poimanja glavnog junaka bilo kakav uspeh deteta predstavlja „ drugo rođenje u jednom svetu u kome i sami postajemo hendikepirani“