Fuji X-S10

Kako bi izgledalo kada bi Fuji X-T4 sreo kompaktnost jednog Sony-ja A6400 i funkcionalnost (princip korišćenja) jednog Canon ili Nikon dSLR-a? Ne moramo mnogo zamarati maštu, odgovor je pred nama. Fuji X-S10 je novi model kompanije, koja je postala sinonim za kvalitetnu fotografiju i ubedljiv video, napravljen da u najvećoj meri pomiri dva sveta, amaterski i profesionalni, nudeći kompaktan dizajn, ogroman broj opcija i mogućnosti, a sve u jednom maksimalno uglađenom i atraktivnom pakovanju, i sa rafinisanim i prijemčivim korisničkim interfejsom. Svi elementi su tu za kameru koju će svako rado koristiti. Da pređemo na karakteristike. Sitna crevca ovog novog aparata uopšte nisu nepoznata, reč je o platformi koju Fuji eksploatiše do maksimuma i koristi u, maltene, svakom bogovetnom modelu koji ugleda svetlost dana. Reč je o dobro poznatom senzoru X-Trans 4 od 26.1 MP. Pored fotki visoke rezolucije, korisniku su na raspolaganju i DCI/UHD 4K video pri maksimalnih 30 fps. Podržan je F-Log, 8-bitno 4:2:0 interno snimanje (10-bitno 4:2:2 eksterno), a tu je i ekstremno popularan Eterna kolorni profil. Za ljubitelje usporenog snimka, tu je 240 fps mod, ali rezolucija more dole, na i dalje sasvim dovoljinih 1080p. ISO osetljivost ide od 160-12800, a rafal je 8 fps (kada je u upotrebi mehanički okidač, 20 fps za elektronski). Senzor je BSI tipa, a to pozadinsko osvetljenje će doneti i umanjen nivo šuma, kao i poboljšanu jasnoću reprodukcije. Ovaj, prema našem mišljenju, najbolji APS-C senzor na tržištu, je uparen sa takođe dobro poznatim procesorom pod nazivom X-Processor 4. Kada sagledate ove podatke i uvidite da se isti vitalni oragani nalaze, pored brojnih modela, i u X-T4 mašini, prosečnom korisniku ostaje nejsano zašto mogućnosti, kao što su brzina okidača ili kvalitet snimka, trpe i ne dostižu baš iste visine. Razlog je, naravno, tržišna segregacija i realna potreba da mnogo jeftiniji model ne podrije prodajne rezultate nečega što je mnogo skuplje i što, prema nomenklaturi proizvođača, zauzima vrh ponude. Još jedan, tehnički opravdaniji, razlog je verovatno i smanjena dimenzija samog tela, što povlači i lošiju termalnu disipaciju, pa bi u slučaju boljih video performansi brzo došlo do pregrevanja. Bilo kako bilo, zaključak je da X-S10 ipak ne trpi previše hirurgije i na sto baca karakteristike koje sasvim opravdvaju njegovu cenu. Autofokus je takođe vrlo poznat. Napredna jedinica od 425 tačaka sa detekcijom faza i kontrasta će odogovoriti svakom zadatku. Tu bismo završili sa listom recikliranih, dobro poznatih komponenti, i prešli bismo na novine. Najznačajnija je, verovatno, mehanička stabilizacija u samom telu, koja zbog već pomenutih svedenih dimenzija, nije mogla biti preuzeta iz modela X-T4. Fuji je za XS10 razvio novu, koja je oko 30% manja, a gotovo podjednako efektivna, i značajno će doprineti kvalitetu fotografije iz ruke. Za snimanje i dodatno peglanje najsitinijih poskakivanja poslužiće i dodatna digitalana stabilizacija, koja u sprezi sa mehaničkom daje impresivne rezultate. Novina su i kontrole na samom aparatu, gde je evidentno da je Fuji „izdao sebe“ i primenio rešenje prisutno na gotovo svakom drugom aparatu. Tako su u kantu za đubre otišli posebni točkići za brzinu okidača, ISO osetljivost, kompenzaciju ekspozicije, drive mod... Tu je sada set-up poznat svim korisnicima Canon, Nikon ili Sony platforme, jedan multi-funkcionalan mode točkič sa klasičnim „dSLR“ rasporedom. Za izbor su Vam na raspolaganju manuelni i programabilni režim, te prioritet blende i prioritet okidača. Od modova na ovom točku su i 4 C pozicije, pod kojima korisnik može da sačuva svoja podešavanja, a tu su i automatika, izbor filtera i video snimanje. Okoreli fujisti možda neće biti pristalice ovog svedenijeg interfejsa, ali nama se sviđa, i mislimo da će popularizovati Fuji platformu kod korisnika koji su ranije bili zastrašeni komplikovanijim izgledom fizičkih kontrola. Od bitnih funkcija, ne toliko standardnih za veliki broj X modela, tu su i touch ekran pokretan u svim pravcima (ima ga X-T4) dijagonale 3“ i rezolucije 1.04 miliona tačaka, vrlo dubok i zgodan grip (ima ga X-H1) i ugrađeni blic (ima ga X-T30). Sa modelom X-T30 deli i tražilo, fin OLED ekrančić dijagonale 0.39“, rezolucije 2.36 miliona tačaka i sa uvećanjem od 0.62x. Donekle „budžetsku“ prirodu ovog modela otkriva i prisutnost samo jednog slota za SD karticu, koji je pritom UHS-I tipa. Od bežičnih konekcija tu su Wi-Fi i Bluetooth, a od konektora na raspolaganju su Vam USB Type-C (služi za punjenje baterije/napajanje i povezivanje adaptera za slušalice), 3.5 mm port za mikrofon, kao i Micro HDMI port. Za kraj bi bilo u redu da pomenemo i čuvene Fuji simulacije filmova. Njih ima na pretek, ukupno 10, a to su Provia, Velvia, Astia, Classic Chrome, Classic Neg, PRO Neg, Eterna, Eterna Bleach Bypass, Acros, B&W i Sepia. Mislimo da je Fuji štiklirao najveći broj „kvadratića“ i da je tržištu predstavio model koji će zadovoljiti veliki broj potreba korisnika različitih nivoa profesionalizma, kako onih „suvih“, duboko ogrezlih u fotografiju, tako i onih manje iskusnih, koje, umesto „profesionalac“, tačnije opisuje reč „entuzijasta“. Kojoj god grupaciji da pripadate, prepustite se čarima ovog izvanrednog foto-aparata, nećete biti razočarani.