Solitarne pčele

Na prodaju solitarne pčele

Tel 0641264642

Cena je za jednu trsku sa pčelama

Solitarne vrste pčela, poznate i kao „polenske pčele“, znatno su efikasnije u oprašivanju biljaka od medonosnih pčela.One ilikako ih neko zove  samotarke, samice ili pčele zidarice  dobile su ime po tome što se ne roje, ne žive u društvima u košnici, nemaju maticu, nego sve rade same kao jedinke.Zbog drugačije morfologije i načina prikupljanja peludi (to je polen ili cvetni prah  koji proizvode muške jedinke na biljkama) jedna ženka solitarne pčele je nekoliko puta efikasnija u oprašivanju od radilice medonosne pčele.Aktivne su na nižim temperaturama, već od 6-8 °C, dok medonosna ne oprašuje ispod 12 °C.  Poznato je da medonosna pčela bira cvetove na koje će sleteti međutim solitarne pčele nisu izbirljive po pitanju vrste cveta. One posećuju sve cvetove u radijusu 200 m od svog gnezda. Ova osobina posebno je korisna za uspešno oprašivanje kruške koja neugodnim mirisom svoga cveta odbija medonosnu pčelu. Ne zahtevaju prehranu ni ostale tretmane koji su potrebni u uzgoju  medonosnih pčela zbog toga su lake i idealne za održavanje.Kako bi osigurali optimalno oprašivanje, po hektaru voćnjaka potrebno je postaviti od 1000 do 3000 kokona solitarnih pčela raspoređenih na 2-6 mesta po cik-cak rasporedu.
Potreban broj pčela zavisi od voćne vrste, broju i veličini stabala.Za hektar jabuke dovoljno je otprilike 1000-1500 kokona dok se za trešnju zbog  velikog broja cvetova po stablu, preporučuje 3000 kokona po hektaru. Iskustva govore da je rod bar za 30% veći kada se u voćnjaku solitarne pčele nalaze. Za krušku posebno – rod  može biti i duplo veći.
Dobre su za ranocvetajuće voćne vrste kao što su badem i marelica, a prednosti se ogledaju i u primeni za, trešnju, višnju, šljivu, dunju, malinu, aroniju, jagodu…
Aktivne su u proleće 4-8 nedelja.

Kod velike većine pčela iz neoplođenih, haploidnih jaja legu se mužjaci, a iz oplođenih,  diploidnih, ženke. Nakon što izgrade gnezda i u njima ostave potomstvo, ženke umiru. Potomstvo se izleže tek sledeće godine na proleće.
Iz prezimelih kokona (čaura, zametak) prvo izleću mužjaci, a potom i ženke, te dolazi do sparivanja.
Mužjaci ne učestvuju u izgradnji gnezda i prikupljanju hrane za potomstvo. Nakon što oplode ženke, oni vrlo brzo umiru živeći tek oko dve nedelje. Vrlo brzo nakon parenja ženke kreću u potragu pogodnog mesta za gneždenje. To mogu biti šupljine u različitim materijalima poput drveta, cigle, crepa, barske trske i sl. Najviše im odgovaraju šupljine promera 6-12 mm i dubine 15-ak cm. Zanimljivo je i da ženka sama odlučuje hoće li položiti jajašce za budućeg mužjaka ili ženku. Ona iz kojih se legu ženke su oplođena i smeštena su dublje u šupljinu. Iz neoplođenih jajašaca legu se mužjaci, a nalaze se bliže otvoru šupljine pošto oni na proleće izleću nekoliko dana pre ženki.