RUŽICA VOJIĆ - DNEVNIK

Odlično očuvana, izdanje Narodni muzej Šabac 2013, tvrd povez, 152 strane, sa fotografijama.

U samo jednoj rečenici: ”Sarađuje sa četničkim pokretom”, sadržana je i optužba i presuda doktorki Vojić (1897-1974), koju je komunistički režim 1945. kaznio sa tri godine prisilnog rada uz petogodišnji gubitak građanske časti.

Dr Ružica Bojić bila je veliki humanista, a naročito se istakla u radu sa izbeglicama. Sa sestrom Marijom, šabačkom Narodnom muzeju ostavila je legat-kuću u Masarikovoj ulici u Šapcu i svu pokretnu imovinu iz stana u Beogradu.

- Medicinski fakultet završila je u Pragu 1927, samo godinu dana nakon smrti oca Pauna, šabačkog bojadžije. U rodnom gradu odmah se uključila u Kolo srpskih sestara i organizaciju Crvenog krsta. Već prvih dana okupacije hapsili su je Nemci, na samom kraju te iste okupacije utamničila ju je OZNA - iznosi malo poznate podatke direktor Narodnog muzeja Branislav Stanković.

Presudom Vojnog suda od 24. februara 1945. godine, dr Ružica Vojić oglašena je krivom zbog saradnje sa četnicima. Za ovo ju je optužio pacijent Milenko Živković, koga je lečila u Grudnoj bolnici. Provokator je pre rata bio konobar, a posle njega je dospeo na poziciju komesara Doma narodnog zdravlja u Šapcu. Ružicu je prozvao da je, navodno, slala sanitetski materijal i novac četnicima i nagovarala ga da pristupi njihovoj organizaciji.

- U zatvoru je bila već 24. oktobra 1944. godine, dan posle dolaska partizana. Puštena je nakon dve sedmice, uz naređenje da se sme kretati samo od kuće do bolnice. Uhapšena je ponovo 23. decembra 1944. Bila je po u zatvorima u Šapcu, Nišu i Valjevu, gde je kao lekar raspoređena i da leči robijaše - objašnjava Gojko Lazarev, sudija Okružnog suda u Šapcu, poznat po tome što je doneo prvu rehabilitaciju u Srbiji.

Sudija Lazarev kaže da je dr Vojić neprestano vodila dnevnik u kojem je do detalja opisala tretman prema pacijentima. Po naredbi, samo pojedinima je mogla da stavi čiste zavoje...

- Posebno je potresan deo iz dnevnika u kojem Ružica piše kako je hodala preko tela živih i mrtvih u mračnoj zatvorskoj ćeliji. Takođe, otkriva nam i nove detalje o rehabilitovanoj Šapčanki Mariji Ikonikov, majci poznatog glumca Borisa Kovača. Pretpostavljalo se da je ubijena 25. oktobra 1944. na mostu na Savi, ali je Vojićeva zabeležila da je Mariju srela u zatvoru januara 1945. godine. Vrlo potresno pisala je i o logoru na Savi, u kojem su Nemci za vreme rata zatvarali Jevreje, a posle rata partizani Srbe - naglašava Gojko Lazarev.

Dnevnik je bio sakriven u krevetu u stanu u Beogradu. Sasvim slučajno pronašao ga je kustos muzeja Milivoj Vasiljević, prilikom iznošenja pokretne imovine koju su Ružica i Marija poklonile Muzeju.

Dr Ružica Vojić preminula je na psihijatriji u Padinskoj Skeli 1974. godine, od posledica skleroze.