Vidimo se u prethodnim životima

Ja kad želim, i kad hoću (a nekad i kad neću) pretvorim se u vetar pa preletim začas ravnicom i vidim sve. I što hoću i što neću. Onda (pokušam da) zauzdam sebe u sebi pa odvažno kažem: Baš te nešto ni briga nije za sve te glupe zamke i rupe ljudske. Što bi u njih i upadala? Imaš ti svoj svet. I u njemu sve magične boje imaš. Imaš daljine bez kraja, zvuke koji mame, nose i miluju. I mirise šarene imaš. Treba ti nešto više?!