Šta sam video i proživeo u velikim danima

Priveo sam kraju zadatak koji sam bio preduzeo: da prikažem čitaocu, a, naročito srpskom čitaocu, kakav je bio duh onih koji su stvorili Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i kakav je bio njihov život na frontu. Istina, ovih nekoliko beležaka, ovih nekoliko posmatranja koja iznosim danas pred publiku, tek su bledi refleks onog duha koji je oduševljavao sve one koji su poklonili svoje telo i dušu Otadžbini. Ipak, nadam se da će ovo biti dovoljno te da pomognem da taj duh razume mlada generacija koja Duguje svoju slobodu svojim starijima. Nadam se da će iz ovih redova, taj duh razumeti i svi oni iz ratne generacije koji, iz kakvog bilo razloga nisu mogli ili nisu htela da sarađuje u grandioznom delu mojih drugova iz Velikog Rata.

Ova knjiga je posvećena srpskom vojniku iz Velikog Rata, onom vojniku koji je sve upoznao, najveću slavu i najveće stradanje. Nju treba da dopuni jedna druga knjiga, posvećena vojniku „sa unutrašnjeg fronta”, ako se to može tako da nazove, tj. svima onima, većim delom skromnima i malima koji su stradali i umrli u zemlji bivše kraljevine i na jugoslovenskoj zemlji, tada još pod austro-ugarskom vlasti, i od kojih su osvajači i ugnjetači stvorili mučenike. Oni su stradali i umrli, ne upoznavši slavu. Njihova zasluga je tim veća. Vojnik iz Velikog Rata i mučenik iz unutrašnjosti jedini su ostvarili san starih, jedino oni su stvorili veliku ujedinjenu Kraljevinu, u kojoj su udruženi braća Hrvati, Srbi i Slovenci.

Žrtvujući se za ovaj veliki cilj, ovi tvorci tražili su samo jednu stvar: da oni koji se koriste njihovim žrtvama budu njih dostojni i da dovrše uzvišeno delo koje su počeli u patnji i u krvi. Da li je stvarnost osveštala ove želje koje su trebale da budu sveta dužnost za sve? Kao iskreni prijatelj zemlje, primoran sam da u to posumnjam.

Velika ujedinjena zemlja o kojoj su sanjali oni koji su pali u Mačvi, na Dunavu, u Albaniji, na ostrvu Vidu, u očajnim makedonskim planinama, u Africi, u Rusiji, na bosanskim vešalima i po drugim mestima, bila je stvorena, ali deset godina posle poslednjeg ratnog topovskog metka, potpuni sklad, onaj koji je postojao na frontu, još tu ne vlada. Ima još suviše ljudi koji rado primaju sve koristi zadobijene žrtvom oslobodilaca, ali koji gledaju suviše unazad, a ne dovoljno unapred. Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju, divno i definitivno delo poginulih. Stranački političari koji, kao što smo videli, nisu mogli da zaborave svoje strasti čak ni za vreme rata, počeli su ponovo da pokazuju u najvećem jeku svoju predratnu aktivnost i često rizikuju da kompromituju veličanstveni i sveti resultat koji su postigli heroji od 1912 do 1918. Omladinu koja je bila nekad nepresušni izvor patriotizma, zahvatila je posleratna korupcija, i ona se vrlo malo brine za veliki primer koji su joj dali njeni stariji. Egoizam koji je smrtna bolest za jedan narod, obuzeo je duhove.

Istina, ja mislim da je ovo sve posledica rata. Telo, oslabljeno nadčovečanskim naporom ne brani se dovoljno od rđavih mikroba koji ga napadaju. Nadam se i čak sam u to ubeđen da je ova rđava epoha koju preživljujemo, samo prolazna bolest, dečja bolest za mladu kraljevinu. Ali vreme je da se reagira, dok ne bude suviše kasno. A ovo reagiranje može se učiniti samo podsećajući se na ono što su izvršili oni kojima je ova knjiga posvećena i inspirišući se njihovim primerom. Čineći to, ispunjava se samo dužnost blagodarnosti koju je ceo Narod, bio on srpskog, hrvatskog ili slovenačkog plemena, uzeo prema onima koji su se žrtvovali za njega i koji su izgnuli ili su još živi. „Ne govorimo nikada o tome, ali mislimo uvek na to!” kazao je jedan veliki francuski patriota. Ali mi treba da izmenimo ovu opomenu: „Mislimo uvek na to i govorimo uvek o tome!”

Neka ova skromna knjiga doprinese da se postigne taj resultat!

R.A.Rajs Počasni kapetan srpske vojske