Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe

Pred čitaocima je uzbudljiva knjiga duhovnih avantura čiju razgranatu strukturu oblikuju tri novele („Prahovi ma čiji“, „Vetar ne nosi ničije glasove“ i „Četiri reke izviru u raju“) a čiji se junaci pojavljuju u različitim (pseudo)istorijskim vremenima noseći teret sopstvenih životnih priča; za svaku od njih vezuje se snažan simbol sudbinskog lutanja – PLOVIDBA.

Uzbudljivi narativ ove knjige izmešta pustolove – voljne ili nevoljne – iz uobičajenog-naviknutog vremenskog sleda a „strela vremena“ počinje se poigravati sa njihovim čulima, opažanjima sveta, osećanjima, kao i temeljnim principima. Tako se iskorak iz životnih obrazaca otkriva ne samo kao puka avantura, već i kao svojevrsni test za očuvanje sopstvene egzistencije.

Susreti sa drugim ljudima ali i sa nepojamnim prikazama ili drugačijim oblicima života iskušavaju putnike i njihove dotadašnje obrasce življenja, otkrivaju im pogreške i zablude ali, zauzvrat, otvaraju i sasvim nove horizonte postojanja.

Fluidnost i višeslojnost ove tri „pseudoistorijski-fantastične“ novele dodatno oblikuju bogat pripovedački stil i prodor fantastike kakvu Ilija Bakić i u ranijim delima poetički oblikuje u sasvim autentičnom ključu, koji će iz stranice u stranicu sasvim sigurno zahtevati punu pažnju svog čitaoca, a ta pažnja biće nagrađena uživanjem, kako u zavodljivim slikama visokog poetskog naboja, tako i u slojevima jezika koji prevazilazi domene žanrovske književnosti i postaje uzbudljiv putopis neizrecivog.