Bosanske magle

O Bosni su pisali mnogi autori. Tema je i inspirativna, a i dosta teška za prepoznavanje pravih sadržaja i osobenosti koje je karakterišu. Postoje mnoga pitanja, ali malo tačnih, a mnogo više nejasnih i nedorečenih odgovora.

Ova moja priča je, nadam se, mali doprinos boljem razumaveanju odnosa na prostorima, koje u ovoj knjizi opisujem.

Da bi se bolje razumeli savremeni odnosi u Bosni i okruženju, prošetao sam malo u prošlost. Odmah se vidi da su Bosnu uvek svojatali i da je bila na raskršću tri religije, dva carstva i jedne kraljevine.

U većem delu knjige opisuju se događanja u centralnom delu Bosne, na području Zenice i Sarajeva, ali osnovna zapažanja se mogu odnositi i na kompletan prostor Bosne i Hercegovine.

Bosna je doživela svoje zvezdane trenutke razvoja u privredi, prosveti, nauci, kulturi i sportu, osamdesetih godina prošlog veka u okviru države Jugoslavije. Mnogi smatraju da je njen vrhunac uspeha, održavanje Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. A uspešna organizacija Olimpijade je rezultat pozitivne sinegrije građana Bosne i Hercegovine, ali, u isto vreme, Labudova pesma, odnosno poslednja najlepša melodija tadašnje Bosne.

Komunizam, kao glavna ideologija zemalja Istočne Evrope, krajem osamdesetih godina gubi utrku sa napadnim konkurentima liberalnim kapitalizmom. Ostale zemlje u tranziciji su bez unutrašnjih razmirica polagano počele uvoditi demokratiju, a na prostoru Jugoslavije aveti prošlosti su širom otvorili vrata kleronacionalizmu.

Nažalost, nad Jugoslavijom, a samim time i nad Bosnom, počeli su se sakupljati olujni oblaci.

Došlo je do promene. Dobar komšija nije imao nacionalni predznak. Odjednom su samo istoobojeni bili na ceni. Pokušao sam da sagledam genezu fenomena transformacije dobrih poznanika i kolega, gde smo u kratkom roku od prijateljstva, preko indiferentnog odnosa, postali potpuni stranci.

Želeo sam da kroz praćenje porodice Sladojević, koja ima duboke korene u Bosni, delimično opišem društvene promene koje su se događale. Malo gde je spoljašnji uticaj toliko dominantan na stabilnost kao u Bosni.

Koliko god duboko ulazili u razloge nesreća, koje Bosnu periodično zadese, opet ostanu nepotpuni odgovori. Upravo zato, što je mnogo toga nejasno, ili nevidljivo, ova knjiga sa pravom ima naslov Bosanske magle.

– Autor