Knjiga tao te

Knjiga Tao Te jedan je od najstarijih i najčuvenih spisa čovečanstva, s neizmernim uticajem na dalji razvoj filozofije Istoka.

Lao Ce, najveći filozof Kine, polumitska ličnost, živeo je u VI veku pre naše ere (rođen je 601. god), i, po jednoj legendi, otišao je negde oko 550 god. pre n. e. u Indiju, gde je postao Budin učitelj. I zaista, budizam, najrasprostranjenija religija u Aziji, veoma je sličan taoizmu, učenju Lao Cea, sadržanom u spisu Knjiga Tao Te, koji se često prevodi kao Knjiga Puta i Vrline.

Tao je „izvor Neba i Zemlje“, prvobitna suština svega što postoji, pa i ljudskog bića, koje, vođeno željama i slobodnom voljom, unosi nemir u svoj duh i remeti prirodni sklad koji je dobio rođenjem, pa je cilj taoističkog učenja da ga vrati u stanje vu vei (oslobođeno želja, zasnovano na nečinjenju i spontanosti) i dovede ga do prosvetljenja. U Japanu, učenje Zena, ima identičan cilj. I čuveni grčki filozof Heraklit (koji je takođe živeo u VI veku pre. n. e) po mnogo čemu je u svojim izrekama blizak stavovima Lao Cea.

Drugi deo knjige, praktična primena Taoa, često u sferi politike, nalik je načelima anarhizma u njegovom najhumanijem vidu, što je davno uočio Petar Kropotkin.