Ratni dnevnici 1912-1916

Stanislav Krakov (Kragujevac, 1895 – Sent Žilijen, 1968) „provukao“ je svoj život kroz četiri rata. Nekome će se učiniti da mu je sudbina bila naklonjena, dok jeon u tome video njenu svirepost. Bilo kako bilo, malo ko je u srpskoj književnosti ostavio tako dubok i upečatljiv trag a da je veoma kratko učestvovao u njoj. Gotovo nijedno književno delo nije bilo izloženo prisilnom višedecinijskom zaboravu, kao njegovo.

Ratni dnevnik obuhvata više celina, a nas zanima treći deo, on počinje od prvih dana februara 1915. godine, kada je potporučnik Stanislav Krakov dobio raspored u rejonu grada Šapca i okoline, opisujući svakodnevne aktivnosti i boravak njegove jedinice u okolini Uba i Valjeva, zatim odsustva u Beogradu, sve do sredine septembra, kada njegov puk maršuje do Mladenovca, kako bi se ukrcao na voz i prevezao se do Vladičin Hana, odakle ponovo maršuje do Surdulice i sve do zaposedanja položaja duž granice sa Bugarskom. Krakov pedantno beleži sve aktivnosti jedinice uoči, za vreme i nakon napada bugarske vojske na našu istočnu granicu. Takođe opisuje svoje ranjavanje, borbe na Vlasini, odstupanje naših jedinca preko Kosova i Metohije, kroz Crnu Goru, sve do Skadra, Drača i Valone, a završava se 24. januara 1916, po pristizanju na ostrvo Krf. Pri kraju Ratnog dnevnika Krakov pravi bilans gubitaka svog voda, koji na reprezentativan način oslikava tragediju srpske vojske i države.

Zanimljivost ovog „Ratnog dnevnika“ je i u tome što se u njemu nalazi odeljak naslovljen „Epizode iz 1912, 1913, 1914. i 1915. godine“. Reč je i komičnim ratnim epizodama koje je budući pisac skicirao, u želji da razgali sebe i eventualnog čitaoca.

Očigledno je da je ovaj dnevnik poslužio Stanislavu Krakovu prilikom pisanja njegove kapitalne knjige „Život čoveka na Balkanu“, štampane posthumno, tek 1997. tako da će dostupnost Ratnog dnevnika olakšati posao budućim istraživačima koji ovim delima budu pristupali uporedno.