Poslednji trenuci

Dramatična priča o životu i smrti, ljubavi i ravnodušnosti, duhovnosti i jednom od najviših osećanja – zahvalnosti.

Majka je na samrti, i njena odrasla deca došla su u rodnu kuću da se oproste od nje. Zaplet nastaje kada majka, okružena svojom decom, napojena njihovom blizinom, živne. Ali, svako od njih ima svoje živote negde drugo, ima svoje obaveze kojima mora da se vrati. I počinje podsvesno da se pita: Kad će majka već jednom da umre?

I ovim, kao i ostalim svojim delima, Valentin Grigorjevič Rasputin poručuje da da su uspeh, društveni status, bogatstvo, ništavni i nevažni ako je čovek zaboravio svoje korene i ako je postao ravnodušan prema bližnjima. I da samo povratak istinskim porodičnim i ljudskim vrednostima, tradiciji, moralu i dugovnosti spasava i samog čoveka, i porodicu, i društvo.

Valentin Grigorjevič Rasputin govorio je da je lik majke gradio prema svojoj baki, i isticao da je roman Poslednji trenuci njegovo glavno delo.