Muzini vetrovi: tandarologija

Najznačajnija parodijska antologija posle Stanislava Vinavera, u njegovom duhu...

Obimna parodijska „tandarologija“ srpske poezije Muzini vetrovi Miodraga Raičevića. Taj savremeni pesnik je na Vinaverovom tragu smehovno pročitao srpske pesnike od romantizma do danas. Mihajlo Pantić preporučio je Raičevićev nesvakidašnji poduhvat: „Formom parodije, koja ogoljava, namerno preuveličava, do krajnjih konsekvenci preobraća i do komičkog paradoksa dovodi podrazumevana ili poluizgovorena značenja tekstova od kojih polazi, postaje jasniji postupak kreacije nekog pisca, tehnika njegova i individualni ‘složaj’ njegovih reči, kako su to nekad govorili naši stari kritičari. Od pesnika do pesnika – sledeći nepretencioznu, humornu i utoliko rečitiju projekciju njihove poezije, smehovno relaksirane i oslobođene grčevite potrebe da uvek bude ‘sveta istina’, tačku po tačku, u kontrasvetlu, kao na kakvom velikom ekranu – slažemo opštiju sliku pesničkih magistrala i margina srpskog pesništva.“