Ulrika Glezer

Pazi da ti srce ne osvoji neka Šarlota fon Štajn, velika Geteova ljubav. S tim savetom krenuo je na put mladi novinar Politike Sava Dominiković. Kada je u martu 1949. godine došao u Minhen da bi napisao reportažu o kulturno-istorijskim znamenitostima koja su pretrpela teška razaranja u ratu, glavna vest u štampi je bila o čudotvornim iscelenjima Brune Greninga. Odseo je u pansionu kojeg je sama vodila bolešljiva devojka imenom Ulrika Glezer. Tokom šest dana Dominiković je upoznao i zbližio se sa Lafajetom Ron Habardom, piscem naučne fantastike, od koga je saznao za zločine u logorima na Rajni koji su počinjeni nad nemačkim zarobljenicima posle rata. Ulriku Glezer je zadesila nesreća i ostala je oduzeta. Oprostio se od nje, no nije prestao da misli na nju. Pet meseci kasnije Dominiković se vratio u Minhen. Iako su je pustili iz Doma za ozlede mozga, stanje Ulrike Glezer se pogoršalo. Nemajući vremena ni puno izbora odlazi u Traberhof kraj Rozenhajma, mestašce koje zovu bavarski Lurd, da traži pomoć od Brune Greninga.