Erih Koš Satire

Erih Koš SatireTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruЕрих Кош (Сарајево, 15. април 1913 — Београд, 25. мај 2010) био је српски књижевник, преводилац и академик[1] јеврејског порекла.[2]БиографијаОсновну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.[3] Као студент приступио је напредном покрету и био више пута хапшен, а у току 1935. године неколико мјесеци био је притворен у логору у Вишеграду. Слиједеће године Суд за заштиту државе осудио га је на годину и по дана затвора. По изласку из затвора радио је као адвокатски приправник у Сарајцву и Београду. Књижевношћу је почео да се бави 1938. објављујући књижевно-критичарске прилоге у сарајевском "Прегледу".[4]У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године.[3] У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Цијелу 1950. провео је у Лондону у дипломатској служби. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа[3] провео је пет година (1964—1969).Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Америчке Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН-клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа "Савременик"(1955-1960).[5]Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 21. марта 1974. за дописног и 16. новембра 1978. године за свог редовног члана.[4][6]Преминуо је 25. маја 2010. године.[7]БиблиографијаЗбирке приповедакаУ ватри (1947)Три хронике (1949)Записи о младим људима (1950)Време ратно (1952)Најлепше године (1955)Као вуци (1958)Прво лице једнине (1963)На аутобуској станици (1974)Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)Босанске приче (1984)РоманиЧудновата повест о киту великом такође званом Велики Мак (1956)Il Tifo (1958)Снег и лед (1961)Новосадски покољ (1961)Имена (1964)Мреже (1967)Досије Храбак (1971)У потрази за Месијом (1978)Шамфорова смрт (1986)Писац говора (1989)Мишеви (1991)Кућа 25а (1994)Књиге есеја и чланакаТај проклети занат списатељски (1965)Зашто да не (1971)Приповетка и приповедање (1980)Сатира и сатиричари (1985)Књиге аутобиографске прозеУзгредне забелешке (1990)Између редова (1994)Одломци и сећањаПисци I и II9/5