Svetozar Radojčić Uzori i dela starih Srpskih umetnika

Svetozar Radojčić Uzori i dela starih Srpskih umetnikaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСветозар Радојчић (Сремски Карловци, 14. мај 1909 — Београд, 20. октобар 1978) био је српски историчар уметности, универзитетски професор [а] и академик. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Старо српско сликарство“ објавио је 1966. године. Био је син Николе Радојчића, српског историчара и академика.ОбразовањеРођен је 14.05. 1909. године у Сремским Карловцима, где је његов отац Никола радио као професор у Карловачкој гимназији и ту је завршио основну школу 1920. године. Исте године је уписао средњу школу у Љубљани, пошто је његов отац добио место професора на Љубљанском универзитету. После завршене средње школе, у истом граду је од 1928. до 1932. године завршио студије археологије. Током студија, Радојчић је школску 1930/1931 провео на загребачком Свеучилишту, а за време лета је боравио у летњој школи бечког Археолошког института у корушком градићу Фајштрицу (Бистрици) (1930. и 1931). Образовање је стицао и у Бечу и Прагу (Институт Н. П. Кондакова и Универзитет Карлов), а летњи период 1933. године је провео на археолошким локалитетима и музејима у Венецији, Аквилеји и Градежу. Докторску дисертацију на тему „Портрети српских владара у средњем веку“ је одбранио у Љубљани 30. октобра 1934. године и она је исте године штампана у Скопљу у издању Музеја Јужне Србије,[1] чији је директор тада био Радослав Грујић.Чланство у САНУСветозар Радојчић је 27.05. 1952. године постао дописни члан Одељења друштвених наука, чији редовни члан постаје 5. децембра 1963. године. Члан Одељења историјских наука постао је 11.03. 1971. године, а био је и председник Хиландарског одбора САНУ.9/5