Margerit Jursenar Širom otvorenih očiju

Margerit Jursenar Širom otvorenih očijuTvrdi povezEdicija Vek PolitikeKnjiga Širom otvorenih očiju se može posmatrati kao neka vrsta rezimea jednog uzbudljivog života i duhovnog puta. Nastojeći da uz svoje duhovne biografije izdvoji one trenutke i sadržaje koje smatra ključnim za razumevanje svojih dela i svog pogleda na svet, Margerit Jursenar čitaocu pokazuje kako iznutra izgleda jedan duhovni svet i kako veliki pisac gleda na čoveka i njegovu sudbinu, na istoriju i kulturu. Kao i sva druga dela ove velike spisateljice, i knjiga Širom otvorenih očiju omogućava čitaocu da stekne onu sliku o životu koju obično ne pružaju memoari i klasično pisane autobiografije.Margerit JursenarMargerit JursenarMargerit Jursenar (franc. Marguerite Yourcenar; Brisel, 8. jun 1903 — Bar Harbor, 17. decembar 1987) je bila francuski pisac. Stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti. Posebno je poznata po romanu „Hadrijanovi memoari“.Rodila se u Briselu, u mešovitoj francusko-belgijskoj porodici. Majka joj je umrla deset dana posle porođaja, te se o njenom vaspitanju brinula baka. Otac je još u detinjstvu usmerio i usadio joj ljubav prema klasičnoj grčkoj i rimskoj kulturi, a Margerit je počela da piše već u ranoj mladosti. Prvi roman „Aleksis ili trakat o uzaludnoj borbi“ objavila je 1929. Njeno interesovanje za orijent, srednji vek i antiku doprinelo je niz dela u međuratnom periodu, od kojih su posebno zanimljive „Orijentalne priče“ (1938), sa tri teme iz srpske epske tradicije („Osmeh Kraljevića Marka“, „Zidanje Skadra“ i „Smrt Kraljevića Marka“). Svetsku slavu stekla je romanima „Hadrijanovi memoari“ (1951) i „Crna mena“ (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojene zauvek. Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju 6. marta (1980). I druga njena književna dela („Oproštajni udarac“, „Lavirint“, „Aleksis“, „Legende vekova“, „Venac i lira“…) zokružuju njen književni opus. Bila je član Francuske akademije, na poziciji 3, u periodu9/18