Leonid Leonov Put ka okeanu

Leonid Leonov: PUT KA OKEANU, Nolit 1957, tvrdi povez, str. 542.Roman.Predgovor Radovan Lalić.ЛЕОНОВ Леонид Максимович (Леонид Максимович Леонов) – совјетски приповедач, романсијер, драмски писац, публициста и есејиста (Москва, 31. V 1899 – Москва, 8. VIII 1994). Школовао се у Москви. У Црвеној армији провео је три г.: од 1918. до 1922. Један је од најплоднијих совјетских писаца уопште. Са почетка списатељске каријере, из 20-их и 30-их, познати су његови романи: Јазавци (1925), Лопов (1927), Соћ (1930), Скутаревски (1932), Пут ка океану (1935), у којима је описивао стварност совјетске епохе, са свим сложеностима и противуречностима којима је обиловала. Његов роман Лопов, у којем је нарочито сугестивно обрадио лик главног јунака Миће Векшина као човека који машта о безграничној слободи а сукобљава се са малограђанским схватањима, изазвао је велике расправе, између осталог и због „духовних веза“ са Достојевским, као писцем који је на Л. утицао „аналитичким методом“. Великим романом Руска шума (1953) он је обухватио време борбе против Немачке и, опет, потврдио стваралачки утицај Достојевског на формирање и улогу личности у сукобима са собом и са друштвом. Врло образован писац, дубоких замисли и филозофског размишљања, Л. је у својим романима нарочито истицао човекову индивидуалност са свим оним што је у њој тајно и нејасно, борбено и хумано, противуречно и спорно. Та „сложеност“ ликова учинила је да су његови романи, често, и композиционо компликовани, понекад опсежни и не увек лако читљиви. Из „необјављене преписке“ са Горким нарочито се види како је и колико Л. понирао у проблеме стваралаштва и у коликој мери се „мучио“ са сваким својим делом из тог времена.4/35