Hektor Malo Bez porodice

Autor - osoba Malo, Hektor, 1830-1907 = Malot, Hector, 1830-1907Naslov Bez porodice. Deo 1 / napisao Hektor Malo ; [prevela s francuskog Sonja Perović ; ilustracije Aleksandar Hecel]Jedinstveni naslov Sans famille. srpski jezikVrsta građe romanJezik srpskiGodina 1986Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1986 (Beograd : BIGZ)Fizički opis 285 str. : ilustr. ; 20 cmDrugi autori - osoba Perović, Sonja = Perović, SonjaHecl, Aleksandar, 1926-1991 = Hecl, Aleksandar, 1926-1991Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare / Prosveta, Beograd ; ǂknj. ǂ85ISBN 86-07-00012-8 (plast. s omotom)Napomene Prevod dela: Sans famille / Hector MalotTiraž 8.000Na presavijenom delu omotnog lista beleška o autoru i delu.Autor - osoba Malo, Hektor, 1830-1907 = Malot, Hector, 1830-1907Naslov Bez porodice. Deo 2 / napisao Hektor Malo ; [prevela s francuskog Sonja Perović ; ilustracije Aleksandar Hecel]Jedinstveni naslov Sans famille. srpVrsta građe romanJezik srpskiGodina 1986Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1986 (Beograd : BIGZ)Fizički opis 348 str. : ilustr. ; 20 cmDrugi autori - osoba Perović, Sonja = Perović, SonjaHecl, Aleksandar, 1926-1991 = Hecl, Aleksandar, 1926-1991Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare / Prosveta, Beograd ; ǂknj. ǂ86ISBN 86-07-00006-3 (za izdavačku celinu)86-07-00011-X (plast.)Napomene Prevod dela: Sans famille / Hector MalotTiraž 8.000Na presavijenom delu omotnog lista beleška o autoru i delu.Pisac Hektor Malo (1830–1907) zauzima ugledno mesto u francuskoj literaturi. Međutim, dvotomnim romanom „Bez porodice“ (1878) koji je uspeh u svetu; štaviše, delo je postalo klasična vrednost omladinske književnosti uopšte.U ovoj romantičarski sentimentalnoj povesti reč je o lutanjima mladog Remija, nahočeta, koje je zbog bede i nemaštine moralo da napusti selo i pomajku, jednostavnu seljačku ženu koja ga je volela i koju je on voleo. U potrazi za porodicom, u koju je verovao i o kojoj je kao o utočištu ljubavi i spokoja sanjao, započeo je da luta širom Francuske prvo zajedno sa sinjorom Vitalijusom i njegovom „umetničkom trupom`. Ponosit iako siromah, novi gospodar ga je učio da nastupima trupe ne prose već zarađuju, da pružaju ljudima umetničko uživanje, na šta su se radoznalci najčešće u podsmehu kezili ili ih najgrublje proterivali. Čemerno potucanje nastavljalo se do Pariza i Londona. Na tom putu susretaće retke ali tim draže prijatelje koji će mu, smrznutom i izgladnelom, povratiti život, pokazati samilost i pružiti porodično gnezdo, ali će biti daleko više onih koji će ga iskorišćavati i, čak, o glavi mu raditi u slepoj pohlepi za bogatstvom za koje se ispostavlja da mu po rođenju pripada. Remi je doživljavao najsurovije telesne patnje i podnosio ljudsku pakost i nepravdu, ali su zraci prave ljudskosti uvek grejali njegovo ljubavi žedno srce. Ljuta nevolja ga je iskalila u plemenitog čoveka čija sreća kad je pronašao porodicu nije mogla da bude potpuna dok je nije proširio i sa onima koji su mu je nadomeštali onda kada mu je bilo najteže.5/1