Johan Volfgang Gete Stradanja mladog Vertera

Johan Volfgang Gete Stradanja mladog VerteraTvrdi povezСтрадања младог Вертера (нем. Die Leiden des jungen Werthers) је епистоларни роман Јохана Волфганга Гетеа из 1774. године, а ревидирано издање је објављено 1787. године. Роман је објављен из два дела и припада периоду предромантизма.[1]Цео роман се састоји од писама која је Вертер писао свом пријатељу Вилијему где му пише о својој унутрашњој борби и несрећној љубави као и о његовим нагонима да почини самоубиство.Роман је први пут објављен у Србији 1905. у преводу Бранка Мушицког.[2]У овом роману Гете је први пут забележио народни израз шпанска села који је данас одомаћен у српском језику као идиом за нешто неразумљиво говорнику.[2][3]Радња УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!LottaМлади правник Вертер још увек не зна сигурно чиме би желео да се бави у животу. Свом пријатељу Вилијему пише како се преселио у мали град како би могао да се посвети сликарству и природи, за шта инспирацију налази у оближњем селу. Говори како не обавља много посла и како је упознао многе сељаке укључујући и двојицу браће Ханса и Филипа које је чак и скицирао. У писмима даље пише да је село Валхајм које посећује најшармантније место на свету. Сматра да је живот тих сељака много бољи од његовог, назива их незналицама и да су такви пуно срећнији. Једног дана је позван на сеоски бал и том приликом упознају Лоту, ћерку управника кнежевог властелинства која води бригу о својих осморо браће и сестара накој смрти мајке. Он њеним изгледом и унутрашњом лепотом бива одмах очаран њом. Иако сазнаје да има вереника он се у њу заљубљује. Наредних недеља почиње доста времена да проводи са њом, а у међувремену упознаје и њеног вереника Алберта који се враћа са пута са којим се исто спријатељује. Увиђа да је Алберт симпатичан и интелигентан човек отвореног ума, али ипак не може да одоли осећају да би Лота била сретнија са њим него са Албертом. За рођендан Вертер добија једну Хомерову књигу и црвену траку са Лотине хаљине коју је носила кад су се упознали на балу. Вертер је сваким даном све опчињенији Лотом и његова љубав је све јача, али је истотако свестан да је она верна и да неће да напусти вереника. Да би је заборавио и престао да пати он на Вилијамову препоруку прихвата посао у другом граду и постаје секретар код једног дипломате. Вертер и његов надређени су били доста различити и то је код њега убило и оно мало воље које је имао за тај посао, а такође и презире друштво на послу у коме аристократско друштво влада над свима. Тад напушта тај посао и одлази код другог пријатеља кнеза на његовом сеоском имању, али се ни ту не задржава дуго.Неиспуњен због неуспеха у покушају да послом потисне своја осећања према Лоти која се у међувремену удала за Алберта враћа се у Валхајм где постаје још несрећнији. Лота схвата да ни њена осећања према њему нису тако безазлена и замољава Вертера да је наредних дана не посећује због припрема за Божић. Током његове последње посете Лоти он јој чита преводе песама где се они поистовећују са ликовима и радњама у песмама које говоре о несретној љубави и обоје плачу. Онда он загрли и пољуби Лоту након чега му она говори да оде и да више не жели да га види. Та ситуација учвршћује његове намере да се убије и шаље слугу код Алберта са писмом да му овај позајми његов ловачки пиштољ пошто мора да иде на пут. Када добије пиштољ пише Лоти опроштајно писмо и извршава самоубиство.Следећег јутра га проналазе у плаво жутом оделу које га је подсећало на дан када су се Лота и он упознали. Његова смрт изазива жаљење код свих мештана којима је био драг. У опроштајном писму наводи последњу жељу да га сахране између две липе на гробљу са црвеном траком коју је добио на поклон од Лоте.5/24