Miloš Jovančević Ponavljač

Miloš Jovančević PonavljačMeki povezGlavni junak romana Ponavljač je alter ego Miloša Jovančevića, po imenu Jovica Milošević. Jovicin otac je sišao sa planine, od gladi utekao, završio tri razreda osnovne škole, i postao železničar. Taj svoj put preko trnja do zvezda je sinu nabijao na nos svaki dan bez prestanka i zahtevao od njega da završi gimnaziju i maturira. Znate ono - jer, kad sam ja mogao.. Ali, Jovici nije išla škola - plus je bio baksuz, pa je redjao dvojke (predratne kečeve) i na kraju je ponavljao. Zato ga je otac terao da uči više i više, da bez prestanka sedi nad knjigom, ali čovek nije razumeo šta u stvari nad tim knigama treba da se radi, pa nije primećivao da Jovica ništa ne uči, nego samo zeva okolo i dosadjuje se. I tako je Jovica ponavljao još jednom.."Moj poštovani Oče" parafraziram, ali u tom duhu su njih dvojica, železničar i ponavljač, razgovarala "imajući u vidu vašu rešenu nameru da nada mnom primenite fizičku kaznu, a s obzirom na moju nespremnost da prihvatim svoju krivicu za ovu nemilu situaciju u vezi sa neuspehom proizišlim iz mog školovanja, moram Vas upozoriti da.." Ukratko, digni ruku na mene skote i odoh ja u partizane!U konkurenciji dve knjige na slične motive, mislim na Šeširdžijin zamak od Kronina i Gimnazijalca od Mate Lovraka, glasam za Ponavljača a evo i zašto:Jovica je, sedeći nad knjigom, izmislio šah za četiri osobe. U knjizi je podrobno, na oko 20 strana, opisano kako se to igra, pa možete da naučite.Jovicina sestra išla je u Prvu Žensku Gimnaziju, pa ako vas zanima kako je izgledala Peta pre 90 godina - bojim se da bolji izvor nemamo. Jovica se vajkao da su ženske gimnazije duplo lakše od muških i da su kriterijumi profesora mnogo niži, jer kako bi inače njegova sestra uspela da ima sve trojke a ne uči ni upola koliko on..? Navodi on tu puno primera i bori se za ravnopravnost medju polovima, jer je osećao kao veliku nepravdu što sestru otac ne tera da uči, ne drži joj višesatne pridike (akademskim stilom) i ne bije je, bar ne zbog škole.Na Jovicinom primeru možete da naučite i to, da sedenje nad knjigom nije upravno proporcionalno uspehu u školi. Onaj koji ostavlja utisak da je pametan, samo neće da uči, dobija ipak bolje ocene nego onaj kome ih poklanjaju za trud. Profesori pogrešno veruju da bi ekipa iz poslednjih klupa, oni što dobacuju i provaljuju, pišu sve predmete u jednu svesku i puše, mogli da osvoje svet, samo kad bi hteli.. A devojke misle to isto - da dam momcima tip.Ponavljač je, od sredine 19 veka, valjda jedina knjiga koja se glasno čitala na večernjim sedeljkama. Ono, jedan čita, ostali vrište od smeha. A to i pored činjenice da je vrlo teška za čitanje, jer je Jovančević ko Markes zaboravljao da stavi tačku po punih nekoliko strana. I imao rečenice koje su se gubile pa nalazile same sebe pet strana dalje.. I u vezi sa tim smejanjem - evo pouke: Šta te briga što se neko smeje? Idi za svojim snom, ako ti se piše - piši. Ako neće da ti objave - objavi sam. Ako neće da ti prodaju u knjižari, lepo se obuci, stavi u kutiju pa idi da prodaješ ispred Pete. Skupi hrabrost pa uradi to! (Miloš Jovančević je onaj lik čija je slika na albumu Riblje Čorbe "Pokvarena mašta i prljave strasti" - što bi mu bila još jedna labava veza sa Petom gimnazijom, osim što je stajao ispred. Išla mu je tamo sestra a išao je jedno vreme i Bora Čorba.. Ali nema on ništa sa naslovom albuma, - pročitajte Ponavljača i shvatićete da je bio jedna čista duša.)6/15