Miloš Crnjanski Seobe Druga knjiga

Miloš Crnjanski Druga knjig seobaMeki povezIzdavač Zavod za udžbenike Сеобе је роман Милоша Црњанског написан 1929. године. Може се окарактерисати као историјски роман.[1] Говори о тешком животу Срба после велике сеобе у Хабзбуршкој монархији. Главни лик Вук Исакович, као и сам роман засновани су на документованим историјским чињеницама. Аутор као главни мотив романа истиче осећање празнине и узалудности, а живот који су проживели ликови је бесмислен и проживљен под туђом вољом и за туђ рачун.[2]Друга књига Сеоба или „Сеобе 2“, роман Милоша Црњанског који се појавио 1962, није наставак романа „Сеобе“ из 1929, већ је сасвим аутономно дело.Настанак романаИлустрација Срба који прелазе Дунав на хабзбуршку земљуРоман Сеобе Милоша Црњанског се састоји из два дела, који су настали у различито време. Први се појављује 1929. године, а други 1962. године. Ми ћемо се задржати на првом делу. Првобитни план Милоша Црњанског био је да напише шест романа о српским сеобама и то:Прва књига: о Вуку Исаковичу и Славонско - подунавском пуку,Друга књига: обухвата време селидбе у Русију;Трећа књига: доба Првог српског устанка, судбина два Србина из Аустрије, официра који су пошли у Србију,Четврта књига: о 1848. години, о прелазу Срба,Пета књига: о емиграцији кнеза Милоша и кнеза Михаила,Шеста књига: о повратку Исаковича са руским добровољцима 1876.[3]Иако наслов романа сугерише на одређена збивања у самом роману, роман нам доноси једно стање. Овде сеобе не значе прелазак из једног места у друго, већ непрекидно људско кретање, покренуто унутрашњим немирима и несигурношћу. Време романа је смештено у периоду од пролећа 1744. до лета 1745. године, а простор су Срем, мочваре крај Дунава, затим европски градови и бојишта. Инспирацију за свој роман Црњански је црпио из три различита извора:у мемоарима Симеона Пишчевића: Црњански се одлучио да напише Сеобе након читања мемоара Симеона Пишчевића. Пишчевић, родом из Шида, као тринаестогодишњи дечак учествовао је у походу на Француску, постао аустријски официр, да би се затим преселио у Русију и, у војном чину напредовао до генерал – мајора.у историјским сеобама Срба (1690. и 1739): Плашећи се од одмазде Турака многи Срби су, под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића, кренули 1690. године у Велику сеобу ка Угарској. Аустријска царевина им је гарантовала црквену аутономију али су они били изложени свакодневним притисцима унијаћења. Такође, српски народ је послужио Аустроугарској у њеним заплетима и сукобима са Европом.из личног искуства, јер је и сам био приморан да се као војвођански Србин бори на страни Аустроугарске за време Првог светског рата.Дело Сеобе је роман о три личности: о Вуку Исаковичу, о његовој жени Дафини и о његовом брату Аранђелу. Вук полази у ратни поход, далеко ка Рајни ка Француској, и у томе рату је све је више удаљен од своје жене, све је уморнији и горчи под притиском искуства и сазнања о бесмислу таквих ратовања и за њега и за његов народ. Аранђел и Дафина се привидно зближавају, у ствари очајнички траже неку срећу, у љубавној страсти или у осећању материјалне сигурности и налазе одмах несрећу, неку тајанствену, ужасну несрећу.Роман Сеобе је дело о страдању националног бића, породице Исаковича и људских живота. Ово је роман и о пролазности физичке лепоте, младости и среће, о просторима људске среће за којима се трага, о бекству човека из јаве у сан и имагинацију као компензацију за сва страдања, лутања и грубости.6/7