Janko Veselinović Hajduk Stanko

Janko Veselinović Hajduk StankoMeki povezBiblioteka StazePopularni romani`Hajduk Stanko je istorijski roman u kome je njegov pisac u najlepšem svetlu opisano junaštvo srpskog naroda, njegovu borba za slobodu kao i znamenite istorijske ličnosti koje su za tu borbu bile zaslužne. U ovom romanu, takođe, ima reči i o jednoj velikoj ljubavi, ali i izdaji, kako naroda, tako i prijatelja. Pisac romana, Janko Veselinović, kao i svi predstavnici romantizma likove u ovom romanu je oslikao u crno-beloj tehnici. Na jednoj strani su Hajduk Stanko, Deva i Surep, dobri i hrabri junaci bez ijedne mane (iako kroz ceo roman vidimo da je glavni junak bio nemilosrdan i pun besa) a na drugoj strani Lazar, Marinko i Kruško, oličenje zla. Hajduk Stanko je osvetoljubiv i pun mržnje, a te njegove loše karakteristike pisac opravdava njegovom iskrenom i velikom ljubavi prema Jelici i njegovoj otadžbini Srbiji.Janko Veselinović je bio najbolji učenik šabačke gimnazije. Potom je upisao bogosloviju, koju nije završio, a zatim učiteljsku školu koju takođe nije završio. Za tadašnje vreme i to je bilo dovoljno da budesa nepunih 18 godina učitelj u Svileuvi.U Svileuvi je upoznao svoju buduću suprugu Jovanku Joku Jovanović sa kojom se i venčao 1881. Godine 1884 je raspoređen u selo Kostur kod Pirota. Odbio je izrazivši želju da u Beču završi telegrafski kurs. Zbog bolesti se vratio u Srbiju gde je nastavio kurs, provodeći vreme po kafanama tako da kurs nije završio.Kasnije je Janko bio predsednik opštine Koceljeva, pa ponovo učitelj. Književnik je bio i pomoćnik glavnog urednika lista `Srpske novine`, odakle potiče i njegovo veliko prijateljstvo sa glavnim urednikom Milovanom Glišićem. Bio je i korektor Državne štamparije, dramaturg Narodnog pozorišta, pokretač i urednik lista Zvezda, urednik listova `Pobratim`, `Dnevni list`. Pripovedač, romansijer, dramski pisac. Zbog kritika vlasti, bio je više puta u zatvoru.Neuredan život je ostavio tragove, pa je oboleo od tuberkuloze, od koje je i umro. Na njegovoj sahrani su bili čak i Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, koji su zbog toga doputovali iz Mostara.Malo je poznato da je Veselinović roman `Hajduk Stanko` posvetio Nikoli Tesli. Nažalost, od 1945. do 1990. na celoj teritoriji SFRJ izašlo je preko 50 izdanja ovog romana, ali ni u jednom se nije nalazila posveta Tesli, ona se među korice knjige vraća tek sredinom devedesetih godina prošlog veka.`6/3