Šan Sa Carica

Šan Sa CaricaTvrdi povezIzdavač LagunaMali Fazan me je razdevičio prilikom putovanja u jednu letnju palatu. Uprkos našim predostrožnostima, ova veza nije mogla da umakne očima koje su špijunirale iza zavesa i ušima koje su osluškivale pred vratima. No car sad više nije napuštao postelju, a naslednik namesnik bio je svemoćan. Umesto da me potkažu, evnusi i služavke su mi laskali, podilazeći budućem suverenu. Nikad nisam saznala da li je car načuo glasine. Verovatno je taj ženskaroš, koji je nekad otimao supruge svom ocu i braći, bio ravnodušan prema privrženosti jednog od svojih sinova jednoj bezimenoj Darovitoj. Carski dvor je bio svet prinuda i protivrečnosti. Lako je bilo umreti zbog jedne greške. Lako je bilo prekršiti jedan tabu.Njeno ime je oskrnavljeno, priča o njoj izvitoperena, spomen na nju izbrisan. Muškarci su se osvetili ženi koja se usudila da postane Car.Rođena je u sedmom veku, u doba slavne dinastije Tang. Odrasla je na obali reke Long, gde je naučila da kroti konje. Stupila je u carski Gineceum u kom je živelo 10.000 konkubina i gde se srela sa ubistvima, zaverama, izdajama. Postala je carica Kine. Upoznala je rat, glad, zarazu. Ona je kinesku civilizaciju dovela do vrhunca. Živela je okružena pesnikinjama, kaligrafima, filozofima. Vladala je najprostranijim carstvom pod kapom nebeskom, u najlepšoj palati na svetu. Postala je Sveti-Car-Koji-Okreće-Zlatni-Točak.Šan SaŠan Sa je rođena 1972. u Pekingu. U Pariz je došla 1990. i počela da piše na francuskom. Godine 1997. objavljeno je njeno delo Kapija nebeskog mira, koje joj je obezbedilo Gonkurovu stipendiju za prvi roman. Dve godine kasnije, za Četiri života vrbe dobila je nagradu Kazes, a 2001. je njen roman Igračica goa postigao veliki uspeh kod čitalaca i kritike.2/9