Živo oko

Autor: Žan Starobinski

Od svih čula, vid je ono kojim nestrpljenje vlada na najočigledniji način. Neki magijski prohtev, nikada sasvim delatan, nikada obeshrabren, prati svaki naš letimični pogled: zgrabiti, svlačiti, skameniit, prodirati. Fascinirati što će reći otkriti sjaj skrivene vatre u nekoj nepokretnoj zenici. Sve su to nagoveštene radnje, a one ne ostaju baš uvek u stanju namere. Izražavajući intenzitet svoje želje, može da se dogodi da pogled postane delatan. “Koliko bi dece bilo kada bi pogled mogao da oplodi! Koliko mrtvih, kada bi mogao da ubija! Ulice bi bile prepune leševa i bremenitih žena”. Šta! Zar Valeri nije video, na našim ulicama sve te leševe i sve te bremenite žene?