Jakup Kadri Karaosmanoglu Kuća pod najam

Jakup Kadri Karaosmanoglu Kuća pod najamIzdavač: Svjetlost, SarajevoGodina izdanja: 1958.Povez: TvrdFormat: 20 cmBroj strana: 203Roman u kojem je osvetljeno pitanje moralne i kulturne evolucije savremenog turskog društva, predstavlja neospornu literarnu vrednost.U središtu romana je život jednog starog carigradskog konaka u orelomnom vremenu između dva rata.Јакуп Кадри Караосманоглу (тур. Yakup Kadri Karaosmanoğlu; рођен је 27. марта 1889. године у Каиру, а умро је 13. децембра 1974. године у Анкари) је био турски писац и преводилац, једна од најпознатијих личности у савременој турској књижевности, која је забележила снажне приказе турског живота 20. века.Караосманоглу је провео своје детињство у Каиру. Када је имао шест година, преселио се с породицом у Манису, западна Турска. Када је његов отац умро, вратио се у Египат са мајком која га је уписала на колеџ у Александрији гдје је учио француски. 1908. године са породицом се преселилио у Истанбул, гдје је Караосманоглу уписао правну школу, коју је напустио три године касније и посветио се својој страсти писању[1].После разбијања Османског царства и инвазије савезника великог дела Турске, Караосманоглу се враћа у Анкару, да својим писањем пружи отпор Мустафи Кемалу. После победе турских националних снага и проглашења Републике 1923. године, активно је радио на постизању републичких реформи. Године 1932. основао је часопис Кадро са најистакнутијим левичарским интелектуалцима тог времена, као што су Севкет Суреииа Аидемир и Ведат Недим Тор. Овим месечним прегледом тада се излажу теоретске основе Кемализма, истовремено заговарајући потребу за радикално статистичком економијом и друштвеном књижевношћу. У овом часопису објављују се и прве озбиљне студије о положају турског сељака, што се назива и обимна аграрна реформа. Али, Кадро ускоро почиње да узнемирава либералне чланове Народне републиканске странке коју је основао Мустафа Кемал, који покрећу кампању против новина, понекад га оптужују за фашизам, понекад и за комунизам. Ататурк, како би ублажио тензије, сматра да је најбоље окончати ово искуство прекидањем било које публикације у октобру 1934. gодине.Караосманоглу је тада именован за амбасадора Турске у Тирани[2], гдје је започео дипломатску каријеру, коју је касније описао у својим мемоарима: дипломата Зорака, објављен 1954. године. После државног удара 1960. године, вратио се у политику као заменик за Манизу (1964-1969), али с обзиром на то да су кршили принципе кемализма, он је поднео оставку из партије на власти 1965. године.5/25