Aleksandrijske pesme

Kuzminov klasicizam pleni. Kakva je milina čitati klasičnog pesnika koji živi među nama, iskusiti geteovsku mešavinu „forme” i „sadržaja”, biti uveren da duša nije nekakva supstanca od metafizičkog pamuka, već bezbrižna, nežna Psiha. Kuzminove pesme ne samo što se lako pamte nego ih se takoreći i prisećamo (utisak prisećanja već nakon prvog čitanja), kao da iz zaborava isplivaju na površinu (klasicizam)...

Osip Mandeljštam

-------

Mihail Kuzmin (1872–1936), pesnik i prozni pisac. Rusofilstvo i vizantizam kombinuju se kod njega s virtuozno izvedenim evropeizmom. Proslavio se u okviru simbolizma, uticao je na vodeće predstavnike futurizma (Hlebnjikov) i akmeizma (Ahmatova, Mandeljštam), a neke od svojih najboljih pesničkih knjiga objavio je u sovjetskoj Rusiji („Pastrmka probija led”, 1929). Kao prozni pisac istakao se besprekornim stilizacijama poput „Podviga velikog Aleksandra” (delo kojim se oduševljavao Franc Kafka) i „Čudesnog života Josifa Balzama, grofa Kaliostra”, kao i homoerotskim romanom „Krila” (1906). Antologijski ciklus „Aleksandrijske pesme” (1908) često se dovodi u vezu s poezijom Konstantina Kavafija.
.
.
Duško Paunković prevodi s ruskog prozu i poeziju.
.
Dobitnik je Nagrade grada Beograda (2005), Nagrade „Miloš N. Đurić” (2002. i 2008), Nagrade „Jovan Maksimović” (1997), Nagrade „Zlatko Krasni” (2012) i Nagrade „Jugra” (2012).
.
Najvažniji prevodi: Sabrana dela Gajta Gazdanova, Sabrana dela Konstantina Vaginova, Konstantin Leontjev: Romani, Odisej Polihronijades, Iz života hrišćana u Turskoj, Egipatski golub, Vladislav Hodasevič: Putem zrna, Teška lira, Igor Irtenjev: Pesme, Nikolaj Olejnikov: Pesme, Leonid Dobičin: Grad En, Priče, Dmitrij Danilov: Prekidač, Dva stanja.
.
Autor je dve prozne knjige (Sterilne misli i Praznik stakla) i dve knjige crteža (Građanin Ker i Kerovi). Urednik je časopisa za prevodnu književnost „Mostovi”.