Isidora Sekulić: Reči

Autor: Jelena Delibašić

Bože, pomozi mi i danas… Kao reka sam, Gospode, kroz koju je prošao vihor s udarcima i srdžbama, s pykama i metlama. Sva je voda pokrivena mutnom penom, sve se sa dna diglo, s penom se valja ono što inače leži duboko na dnu reke. Po meni to, Gospode, juri mutna pena! I y peni celo moje dno! I, evo, ništa neću da sakrijem od ljudi, ako ko hoće da zastane i pogleda talog… A od Tebe, Bože, ništa i ne mogu skriti. I nisam skrivala.
Ti si slušao vrele ispovesti, i Ti si mi utešno govorio da zemlja nije Nebo. Što bih želela sada, to je da se dno ne vrati na dno… Možeš li mi tu pomoći, Gospode? Ali kuda i kako da sklonim ono što primih, beh, poznah, čvrsto naučih, zgreših, čega se sećam, što ne mogu zaboraviti? Talog moj sam ja, Gospode! I kad pena iskipi, talog će se opet spustiti u mene. Do smrti ga moram nositi. Kao reka je čovek: bez dna i mulja ne postoji… Gospode, učini da vihori ponekad brže minu! Utišaj vetar, prekri nebo nepomičnim oblacima, daj noć mirnu i dugu, da se odmorim, Bože moj!Isidora Sekulić (otkano čipkom od jevanđeljskih slova, imeđu dva crna sjaja, 1940)