Miloš N. Đurić Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog

Miloš N. Đurić Istorija starih GrkaDo smrti Aleksandra Makedonskog u odabranim izvorimaMeki povezIzdavač Zavod za udžbenikeMiloš N. Đurić (Slavonski Benkovac, 14. januar 1892 — Beograd, 5. decembar 1967) bio je srpski klasični filolog, helenista, univerzitetski profesor, filozof, prevodilac i akademik. [1]BiografijaDiplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu a doktorirao u Zagrebu 1929. godine. [1] Akademsku karijeru je započeo kao učitelj i profesor, predavao je i u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Od septembra 1928. godine Miloš N. Đurić počeo je da radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Početokom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, 1941. godine, kvislinške vlasti zatražile su od svih viđenijih srpskih intelektualaca da potpišu Apel srpskom narodu kojim se zahtevao „ red i poslušnost“ i „ rodoljublje u borbi protiv komunista“ . „ Ne mogu da potpišem apel protiv partizana kada se među njima nalazi više od polovine mojih studenata. Šta će mi reći kada se ponovo sretnemo? ” , rekao je profesor. Kada ga je jedan profesor muzike zaustavio, upozorio na moguće posledice i upitao zašto odbija da potpiše, profesor Đurić mu je odgovorio: „ Lako je tebi. Ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem! “ . [2] Ove reči postale su vremenom jedan od simbola doslednosti u etičkom stavu. Ipak, od trenutka izgovaranja ove moralne replike, počinju i najteže godine za prof. Miloša „ Mišu“ Đurića. Usledilo je penzionisanje (1942), a potom i hapšenje i odvođenje u Banjički logor. [2] Na samom kraju rata, 8. aprila 1945, u Slavoniji gine njegov sin jedinac Rastko, svršeni maturant, kome posthumno posvećuje praktično sve posleratno stvaralaštvo i najdraže prevode. [3]Posle rata Đurić je nastavio da radi na Filozofskom fakultetu, [3] gde je 1950. godine izabran u zvanje redovnog profesora na Katedri klasične filologije. Iako je bio penzionisan je 1962. godine, predavao je istoriju helenske književnosti do kraja svoga života.U Odeljenju literature i jezika Srpske akademije nauka i umetnosti je postao dopisni član 14. juna 1955. a zatim redovni 20. decembra 1961. godine. [3] Bio je predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa „ Živa antika“ od 1953. [1] Objavio je blizu 400 bibliografskih jedinica, radova iz klasične književnosti i filozofije („ Iz helenskih riznica“ , „ Istorija helenske književnosti“ , „ Istorija helenske etike“ ). [3]Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za 1961. godinu. Sedmojulsku nagradu je dobio 1965. godine. [3]Udruženje književnih prevodilaca Srbije svake godine dodeljuje Nagradu „ Miloš N. Đurić“ . [3]Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju. [2]Na Karaburmi (Ćalije) jedna uličica se zove po njemu Čika-Miše Đurića.u Nišu na opštini Palilula (Bubanj) jedna ulica nosi njegovo ime Miloša Đurića.7/8