Samjuel Beket Čekajući Godoa

Samjuel Beket Čekajući GodoaMeki povezDrama Čekajući Godoa jedno je od najpoznatijih dela Semjuela Beketa. Napisana je krajem 40-ih godina 20. veka, a izdana 1952. godine. Dramu je Beket najpre napisao na francuskom jeziku, a zatim ju je sam preveo na engleski jezik, što mu je bio i materinji jezik. Drama je napisana u dva čina, a cela radnja vrti se oko očekivanja jedne osobe – Godoa. On je donekle središnja tačka drame, možda čak i pokretač radnje, iako se kao lik nikada nije pojavio na sceni tj. u radnji dela. Godo je gotovo apstraktan lik i često se zapitamo postoji li on uopšte.Glavni likovi, Vladimir i Estragon, čekaju da se Godo pojavi, usput krateći vreme besmislenim raspravama i još besmislenijim zgodama koje im se događaju. Ni u jednom momentu ne saznajemo zašto oni čekaju Godoa, ali nam je jasno da im je jako bitno da ga dočekaju. Ne znamo čekaju li ga jer nemaju pametnijeg posla, ili doista postoji konkretan razlog zašto im je važno dočekati ga. U svojim suludim raspravama, obojica likova iznose vlastite stavove oko tema o kojima raspravljaju. Ti stavovi nisu ništa manje apsurdni i nalikuju na samo piščevo izrugivanje s filozofijom i intelektualnim prepirkama.Razgovor likova teče gotovo kontinuirano, ali je isprekidan na razini tematike. Prelaz s jedne teme na drugu često je označen kraćom stankom, gde se jedan od likova zamisli ili nastupa nekoliko momenata šutnje jer su se likovi posvađali. Vrlo često, razgovor između dva glavna lika isprepleten je nepoznanicama i nesporazumima. Njihova zbunjenost naglo se pojačava svakom novom nepoznanicom, zbog čega vrlo teško određuju verodostojnost nekih dešavanja.Drama u svojoj ideji portretira besmisao i besciljnost života. Ta ideja stavlja je u okvir teatra apsurda te povezuje s filozofijom egzistencijalizma. Likovi iščekuju Godoa i tako postaju žrtva neke veće sile, koja protiv njihove volje upravlja njihovim životima i prisiljava ih na fizičku i duhovnu stagnaciju. Čitaocima nije jasno da li oni ne mogu ili ne žele da se otrgnu iz te situacije, iako se čini da sam pisac poručuje kako je stvar u ovom prvom. Nekoliko puta oni odluče otići, ali onda ih nešto zaustavi, nekakva nada ili strah (nada da će stvari biti bolje ako dočekaju Godoa i strah da će biti gore ako ga ne dočekaju).Likovi su robovi sopstvenih uvjerenja, što je izravno prikazano u simbolici lika Lakija. On je rob koji dozvoljava da se njegov gospodar prema njemu odnosi kao prema životinji. On zbog toga nije srećan, ali kao da se boji da će bez svog gospodara biti još nesrećniji. Zato čini jedino što, unutar svoje svesti, može da učini – udovoljava svom gospodaru, nadajući se da će ovaj zato prema njemu biti bolji. Tako će se njegovo ropstvo nastaviti, ali s mogućnošću da će biti malo ugodnije, jer borba protiv ropstva ili sama sloboda njemu očito nisu opcija.1/10