Migel de Servantes Don Kihot

Migel de Servantes Don KihotMeki povezManji formatŠkolska bibliotekaDon Kihot roman je španskog književnika Migela de Servantesa. Sastoji se od dva dela, od kojih je prvi dio objavljen 1605. godine, a drugi deset godina kasnije. Roman je u kratkom vremenskom periodu postao jedan od najčitanijih knjiga u Španiji i doživeo brojna ponovljena izdanja, među kojima i ono na engleskom te na francuskom jeziku.Roman je prvenstveno zamišljen kao parodija na račun tada vrlo popularnih viteških romana, ali je kasnije postao jedan od najoriginalnijih romana u svetskoj književnosti. Zbog svega toga smatra se najboljim romanom španskog Zlatnog doba.Don Kihot je velika parodija na račun ondašnjih romana čija je glavna tema bila viteštvo koje je s vremenom izumrlo. Ostale su samo brojne priče i pripovesti koje su bile vrlo popularno štivo te su tako i glavnog junaka ovog romana obuzele u tolikoj meri da je zaboravio na realnost te se u potpunosti predao svetu mašte i iluzija. Dosadan život koji je do tada vodio pao je u zaborav i iznenada je postao pun avantura i izazova. U početku, okolina dobiva novog zabavljača te pristaje na igru, ali kada uvide u njegovu pomračenost uma, počinju da se izruguju i ismejavaju ga.U svojoj zaluđenosti, u svakom izazovu kod Dona preovladava visoka tolerancija morala, srčanost i hrabrost. Vođen svim viteškim vrlinama, iako ismejavan, on je u srži idealan jer teži za pravdom i poštovanjem. Težnja da se dokaže i ukaže svima da poštuju jedni druge jedan je od ciljeva viteza skitnice. Mnogi od tzv. slavnih poduhvata u koje se hrabri vitez upušta završavaju batinama. Međutim, to ga ne obeshrabruje, već on teži za novim avanturama.Posebnu pažnju kao liku treba svakako posvetiti okretnom i spretnom Sanču, štitonoši, koji je veran i odan svom gospodaru. Sančo se koleba, ali njegova vera u gospodara je bezuvetna. Veruje u njegovo poštenje i u njegove zlatnike. Sančo je zadivljen idealima koji vode njegova gospodara. Kada ova dva lika saznaju da o njima postoje zapisi, počinju da se ponašaju kao povesni likovi. Don zna da postoje priče o njegovim pustolovinama te želi dokazati svetu da su oni izvorni junaci. Obuzima ga sumnja u njegovu misiju i ispravnost postupaka.Teško razočaranje doživljava kada sazna da ne postoji idealna Dulsineja koja je zapravo bila plod njegove mašte. Poražen dolazi kući, gde mu se ponovno vraća zdrav razum. Umire u krugu najbližih kao Alonso Kihano Dobri. Svestan do zadnjeg trena svojih zabluda, ostavlja i zbrinjava oporukom svoje najbliže. Ostaje zapamćen ako velik i dobar čovek.Pisac u romanu ne govori samo o dogodovštinama viteza skitnice. U nekim delovima vješto su ukomponovane priče vezane za tok romana, ali i za neke od likova. Kroz te priče pisac iznosi vlastita mišljenja o umetnosti i književnosti te nas upoznaje sa svojim svetonazorima.Roman u celini je jedna vesela avanturistička, humoristična priča i svakako zaslužuje pažnju. Svet viteškog romana, koliko god da je ismejavan, zapravo je potvrđeno idealan, jer u njemu pravda uvek pobjeđuje, a prava nagrada uvek ide onima najboljima. Na kraju svog života Don Kihot odbacuje svoju masku viteza, ali pod njom još uvek ostaje junak. On umire pod pravim imenom, ali u kraju ostane zapamćen kao veliki i dobar čovek.U ovom romanu Servantes nije samo govorio o dogodovštinama glavnog junaka, već je u nekim delovima ubacivao priče više ili manje vezane za glavnog lika, odnosno radnju. Bio je to u njegovo vreme revolucionarni pripovedački postupak. Njime je dobio priliku iznijeti i vlastita mišljenja i filozofiju o književnosti, umjetnosti i ustrojstvu svijeta.12/25