Alain Rene Lesage Gil Blas

Alain Rene Lesage Gil BlasTvrdi povezOpis:Gil Blas je pikarski roman Alain-Rene Lesagea objavljen između 1715. i 1735. Bio je veoma popularan i prevođen je nekoliko puta na engleski posebno kao Avanture Gila Blasa od Santilana, Tobijasa Smoleta 1748.Alen Rene Lesaž (fr. Alan-Rene Lesage; Sarzo, 6. maj 1667 — Bulonj sir Mer, 17. novembar 1747) je bio francuski književnik, začetnik modernog realističkog romana.BiografijaLesaž je rođen u Bretanji, gde mu je otac bio beležnik. U devetoj godini ostaje bez majke, a u četrnaestoj i bez oca. Staratelji, njegovi ujaci, upisuju ga u jezuitski kolež u Vanu i lišavaju roditeljskog imetka. U Parizu studira pravo, postaje advokat (1692), ali se ne bavi advokaturom. Godine 1694. ženi se devojkom iz građanske porodice, u koju je dugo bio zaljubljen. Njegov prijatelj i zaštitnik, opat Lion, čiji je otac bio ambasador u Španiji, pomaže mu materijalno i otkriva mu bogatu špansku literaturu. Izdržavajući brojnu porodicu svojim književnim radom, Lesaž je mnogo pisao, prevodio, adaptirao. Široj javnosti postaje poznat svojom komedijom Krispen, suparnik svoga gospodara i romanom Hromi đavo. Nakon smrti najstarijeg sina, glumca, povlači se u Bulonj-sir-mer, gde mu je drugi sin bio kanonik, i tamo umire.Književni radPrevodi i adaptacijeLesaž je najviše prevodio i adaptirao pozorišne komade i romane iz španske književnosti, veoma popularne u Francuskoj sedamnaestog veka. Ona je služila kao izvor inspiracije mnogim Lesažovim savremenicima.Njegovo najpoznatije delo ovog perioda stvaralaštva je adaptacija romana Veleza de Gevare, objavljena pod naslovom Hromi đavo (fr. Le diable boiteux), 1707. godine.Kopmozicija romana je labava i sastoji se od niza, međusobno nepovezanih, slika. Demon raskoši i bluda, Asmodej, otkriva svom spasiocu Don Kleofasu Leandru krovove madridskih kuća, omogućava mu da vidi šta se u njima događa i da shvati prave motive ljudskih akcija i njihove skrivene misli. Ovakvim postupkom pisac može da uvodi i napušta različite junake, pa se roman svodi na defile slikovitih osoba koje nisu ni u kakvoj realnoj vezi. Tu je škrtac koji požudno broji svoj novac, siromašni pesnik, užurbani doktor, kockari u krčmi, zatvorenici u tamnici, ludaci (jedni u ludnici, drugi na slobodi), laskavci, kokete, nestrpljivi i pohlepni naslednici i mnogi drugi. U taj španski ambijent Lesaž unosi i portrete svojih savremenika, Parižana. Publika ih je prepoznala, a roman je doživeo veliki uspeh. U definitivnom izdanju (1726) Lesaž je delo znatno proširio i promenio. Slika sveta je otužna. Niski su i motivi ljudskih akcija i sredstva za njihovo ostvarenje. Ali o takvom svetu Lesaž priča bez ogorčenja jednog moraliste: on ga posmatra hladnokrvno, sa humorom lišenim nade filozofa-reformatora u mogućnost njegovog poboljšanja. On prihvata život takav kakav je, što doprinosi realističnosti ovog romana.5/19