Petar Kočić Jablan

Petar Kočić JablanMeki povezPripovetka „Jablan“ prvi put je objavljena u časopisu „Bosanska vila“ 1902. godine. Pripoveda se o dečaku Luji, njegovom biku Jablanu, najjačem biku u čitavoj okolini i njihovoj borbi za opstanak.Pojava Petra Kočića na srpskoj sceni više je najavljivala da će svojim patriotizmom pokrenuti ljude u Bosanskoj Krajini na ustanak, nego da će napraviti značajne promene u srpskoj noveli. U svojoj prozi otkrio nam je jednu novu srpsku zemlju, nezadovoljnu, ogorčenu, osvetničku, vezanu za kosovski ideal i obilićevsku pravdu. Sa svojih nekoliko pripovedaka Kočić je uspeo da nam da novu priču o selu kakva do tada nije postojala.Do pojave Kočića pripovetka se nije razvila na viši nivo od anegdote. Duševni i duhovni život seljaka bio je vezan za narodne običaje. Kočić nam donosi individualnog seljaka, vezanog za sebe sama, aktivnog seljaka koji je zatočenik ili gospodar svojih strasti. Njegov seljak je protagonist, predstavnik rase. Ranije se više pričalo šta se događa u samom selu, dok nam Kočić donosi priču o tome šta se događa u duši srpskog seljaka.Petar Kočić je bio građanin i svakako je morao posedovati neizostavan talenat, intuiciju za primitivno i idilično, neku naročitu moć uživljavanja u nešto što je u jednom građaninu atrofirano. Čovek seljak je plod posebnih navika, posebnih uslova života i životnih prilika. Kočić je imao taj talenat da nam predstavi srpskog seljaka toga vremena u punom sjaju. Seljak je čovek različit od svog savremenika građanina kao čovek srednjeg veka nasuprot čoveku današnjeg doba. On je kulturno drugačiji, istorijski drugačiji, mentalno različit. Pripovedač mora seljaka proučiti u izvornoj čistoti i nikako mu ne sme davati strasti, osobine i reči koje on ne izgovara.U ovom periodu razvoja srpske države selo se stavilo u ravan sa državom i gradom. Selo je iznedrilo gradu parlamentarne besednike, partijske prvake, čak i narodne književnike. Književnici su se fotografisali u šubarama, narodni poslanici odlazili u Parlament u opancima sa tojagom u ruci. Srbija iz poslednjih godina Obrenovića zaista je bila čudna. Zemlja puna bogatstava, a čovek pomalo ubog. Svako je buntovnik, a opet isto tako i nečiji čovek.Seljak je na svoj način složen čovek. Njegov život na selu je intenzivan i pun komplikacija, sa svim iznenađenjima koja mogu snaći jednog čoveka. Seljak se bori sa svim pojavama u prirodi, sa vetrovima, nerodnom godinom, bolestima, nemaštinom, sa žandarima i poreznicima, prijateljima i neprijateljima, svojim nasleđem i strastima. Ovaj seljak se bori protiv režima koji mu je nametnut. Kočić nam donosi takvog čoveka, ogorčenog, zatvorenog protivnika režima, izlomljenog borbom i mučeništvom. Seljak se buni protiv austrijskog režima koji mu uzima sve ono što svojim radom stvori. Nezadovoljan je na sopstvenom tlu, gde nema svoje zemlje, sve mu uzmu poreznici. Sve to ovaj seljak nosi u sebi, pomešano sa starim legendama o carevima koji su nekada vladali Balkanom, pomešano sa starim junaštvom koje zamagljuje vidik srpskom čoveku i omađijava ga.Evropski seljak je nasuprot srpskom palio kuće svojim baronima, dok ih je srpski posećivao i svoje velmože opevao kao heroje. U Bosni se izrodio narod svih vera i pokušavao je da se razmetne u razne narodnosti. Bosna je tako postala zemlja koja pripada svakom i nikom, a najmanje onima koji su je zalili krvlju junačkom i znojem. Tako je bosanski seljak znao da svo njegovo zlo dolazi od stranca, da svako može imati pravo nad njim i davati mu ime koje nije njegovo. Za jednu klasnu ravoluciju ipak je znao bosanski seljak, a to je slavni ustanak na dahije. Kočić je, kao i Šantić, govorio o svemu tome sa više bola nego sa gnevom.13/8