Fridrih Vilhelm Jozef Šeling Filozofija umetnosti

Fridrih Vilhelm Jozef ŠelingFilozofija umetnostiBiblioteka: Filozofska bibliotekaPrevod dela: Philosophie der Kunst - Friedrich Wilhelm Joseph SchellingPrevod: Danilo N. Basta, Olga Kostrešević Godina izdanja:1989.ISBN: OstaloJezik: SrpskiAutor: StraniIzdavac:BIGZ, Godina - 1989. Br.strana - 446Format: 22x15 Povez: tvrd sa omotomŠelingova filozofija umetnosti teži da iz beskonačnog razdvajanja dosegne pomirenjeu obliku izvornog identiteta subjektivnog i objektivnog. Prema njegovom mišljenju, ne samoda umetnost može postati predmetom filozofskog znanja, nego van filozofije i pored filozofijeo umetnosti ništa ne može biti saznato na apsolutni način. Šeling ne razvija estetiku u uobičajenom smisluveć filozofiju umetnosti, uspostavljajući potpuno novi odnos prema problematici umetnosti, koja, jednom uvažena i filozofski tematizovana, više neće moći da bude zanemarena u bilo kojojKljučne reči:estetika, filozofija umetnosti, nemački idealizam, umetnost,Šeling„Universitäten sind nicht Kunstschulen“ Šelingov sistem filozofije umetnosti - Sreten PetrovićFridrih Vilhelm Jozef fon Šeling, (nem. Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling), (27. januar 1775 — 20. avgust 1854) je bio nemački filozof.Bio je blizak jenskim romantičarima. Izraziti predstavnik idealizma u novoj filozofiji. Udaljava se od Fihtea, razvija principe objektivno-idealističke dijalektike prirode kao živog organizma, nesvesno-duhovnog tvoračkog načela, uzlaznim stepenom na lestvici (potencijom) karakteriše se polaritetom, dinamičkim jedinstvom suprotnosti.Rodio se u gradiću Leonbergu. Otac mu je bio na višim duhovnim dužnostima. Šeling je rano pokazao svoje genijalne sposobnosti. Sa 15 godina upisao se na Univerzitet u Tibingenu, sa karakteristikom ingenium praecox.Na Univerzitetu su Šelinga zanimale i filozofija i teologija. U prvim Šelingovim radovima o „filozofsko-kritičkim tumačenjima biblijske priče o padanju u greh` i „o mitovima, istorijskim sagama i filozofima starog sveta` - provlači se misao o neophodnosti filozofsko-istorijskog tumačenja Biblije nasuprot gramatičkom i dogmatskom tumačenju. U suštini Šeling nagoveštava istorijsko-kritički metod, koji je kasnije dobio detaljnu obradu u novotibingenskoj školi.U predgovoru knjige „Isusov život`, Štraus kategoriše Šelinga kao svog prethodnika. Na Univerzitetu, Šeling nije ostao van uticaja društvenih previranja. Uticaji Francuske revolucije i entuzijazam nadolazećeg romantizma, naišli su na živi odziv kod Šelinga i u krugu njegovih prijatelja. Kao prevodilac „Marseljeze`, Šeling biva strogo ukoren od strane vitenberškog hercoga, koji je doputovao u Tibingen sa zadatkom da obuzda razularenu mladež.Brzo su se Šelingova interesovanja usredsredila isključivo na filozofiju. On se upoznaje sa filozofijom Kanta, sa prvim radovima Fihtea i sa 19 godina sam istupa na filozofskom poprištu, na početku kao Fihteov sledbenik i tumač. Po završetku školovanja Šeling tri godine radi kao domaći učitelj, u uslovima veoma povoljnim za njegov sopstveni rad. Za to vreme se Šeling upoznaje sa matematikom, fizikom i medicinom i objavljuje nekoliko značajnih radova.Godine, 1798. Šeling upoznaje Getea, koga je zainteresovao za svoju naturofilozofiju. Zahvaljujući Fihteovom trudu i Geteovoj podršci, postaje profesor u Jeni. U to vreme Šeling tesno sarađuje sa romantičarskim kružokom - braćom Šlegel, Gardenbergom i drugima. Duša toga kružoka bila je Karolina Šlegel, žena jednog od braće Šlegel, koja je u germanskim književnim krugovima igrala ulogu nemačke De Stal. Njen uticaj na predstavnike romantičarske i filozofske literature bio je jako veliki. U najvećem je stepenu na sebi ispitao taj uticaj sam Šeling, pridobivši Karolinu Šlegel za bliskog prijatelja, a potom i za predanu ženu. Kuno-Fišer sa punim pravom je Karolinu nazvao Šelingovom muzom. Njeno interesovanje za filozofska pitanja, a naročito bezgranična vera u Šelingovu filozofsku genijalnost, uslovilo je taj duhovni nivo, kojim se karakteriše najproduktivniji period njegovog života, donevši mu gromoglasnu popularnost i veliki ugled među savremenicima.7/0