Leonid Leonov Bela noć

Leonid Leonov Bela noćMeki povez, manji formatAutor - osoba Leonov, Leonid Maksimovič, 1899-1994 = Leonov, Leonid Maksimovič, 1899-1994Naslov Bela noć : pripovetke / Leonid Leonov ; [preveo s ruskog Milivoje Jovanović ; pogovor Lava Zaharova]Jedinstveni naslov Razskazы. srpVrsta građe kratka prozaJezik srpskiGodina 1959Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1959 (Beograd : Prosveta)Fizički opis 450 str. ; 17 cmDrugi autori - osoba Jovanović, Milivoje, 1930-2007 = Jovanović, Milivoje, 1930-2007Zaharov, LavZbirka Mala knjiga ; 57ISBN (Broš. sa omotom)Napomene Prevod dela: Razskazы / Leonid LeonovLeonid Leonov kao pripovedač: str. 431-[451].Predmetne odrednice Leonov, Leonid Maksimovič, 1899-1994 -- `Bela noć`LEONOV Leonid Maksimovič (Leonid Maksimovič Leonov) – sovjetski pripovedač, romansijer, dramski pisac, publicista i esejista (Moskva, 31. V 1899 – Moskva, 8. VIII 1994). Školovao se u Moskvi. U Crvenoj armiji proveo je tri g.: od 1918. do 1922. Jedan je od najplodnijih sovjetskih pisaca uopšte. Sa početka spisateljske karijere, iz 20-ih i 30-ih, poznati su njegovi romani: Jazavci (1925), Lopov (1927), Soć (1930), Skutarevski (1932), Put ka okeanu (1935), u kojima je opisivao stvarnost sovjetske epohe, sa svim složenostima i protivurečnostima kojima je obilovala. Njegov roman Lopov, u kojem je naročito sugestivno obradio lik glavnog junaka Miće Vekšina kao čoveka koji mašta o bezgraničnoj slobodi a sukobljava se sa malograđanskim shvatanjima, izazvao je velike rasprave, između ostalog i zbog „duhovnih veza“ sa Dostojevskim, kao piscem koji je na L. uticao „analitičkim metodom“. Velikim romanom Ruska šuma (1953) on je obuhvatio vreme borbe protiv Nemačke i, opet, potvrdio stvaralački uticaj Dostojevskog na formiranje i ulogu ličnosti u sukobima sa sobom i sa društvom. Vrlo obrazovan pisac, dubokih zamisli i filozofskog razmišljanja, L. je u svojim romanima naročito isticao čovekovu individualnost sa svim onim što je u njoj tajno i nejasno, borbeno i humano, protivurečno i sporno. Ta „složenost“ likova učinila je da su njegovi romani, često, i kompoziciono komplikovani, ponekad opsežni i ne uvek lako čitljivi. Iz „neobjavljene prepiske“ sa Gorkim naročito se vidi kako je i koliko L. ponirao u probleme stvaralaštva i u kolikoj meri se „mučio“ sa svakim svojim delom iz tog vremena. Njegove drame su takođe prožete psihološkim i filozofskim analizama, koje obuhvataju sudbinu naroda i pojedinih pogleda na svet. Dramski konflikti su vrlo izraženi i ostavljaju utisak velikih lomova u čoveku i među narodima (Untilovek, 1927, Mećava, 1940, Običan čovek, 1941, Najezda, 1942, Zlatna kočija, 1946). Zato Leonova manje interesuju fabula, dramska radnja i spoljne okolnosti, a neuporedivo više intelektualni sukobi, razne vrste simbola, dubina „otkrivanja“ i sve ono što su neki kritičari nazvali „unutrašnja dramatika epohe“. Kod nas je Leonov vrlo prevođen i poznat pisac. Interesantno je napomenuti da su njegovom dramom Najezda, odmah posle oslobođenja, 1945, otvorene obe scene narodnih pozorišta – NP u Beogradu i SNP u Novom Sadu. Pred premijeru u Beogradu upravnik Milan Predić je rekao: „Najezda je naša, koliko i sovjetska.“12/20