Homer Odiseja

Homer OdisejaMeki povezIzdavači Nolit Prosveta Zavod za udžbenikeSve je kod Homera prikazano kao lepo. Predmeti su lepi. Ima lepih kupa, lepog cizeliranog oružja, sjajnih kaciga, svetlucavih tkanina, bogatih kuća sa ogromnim ostavama, u kojima mirišu rezerve ulja; nagizdanih brodova koji jezde morem. Božanski i ljudski likovi su takođe lepi – barem kad pripadaju vladarskoj aristokratiji. Svi ratnici su visoki i snažni. Sve žene imaju bele ruke. Ukratko, nismo iznenađeni kad kod Homera pronađemo tako karakterističnu formulu koja ljudska bića „izjednačuje s bogovima“. Okvir u kojem žive ljudi takođe je dostojan pohvala. Itaka je tako lepa i plodna zemlja! U njoj ima vina više nego što se može zamisliti, drveća svih vrsta, vode… Ali zar i svet, sam po sebi, nije divan? Koliko puta se u spevovima rađa ružoprsta zora, zora u šafran-plaštu, zlatotrona zora! Ali ni noć ne zaostaje u lepoti, sa sjajnim Mesecom i blistavim zvezdama – a da ne govorimo o blagotvornom snu koji ona daruje. Čak i divlja priroda ima svoje strašne lepote: niko nije bolje od Homera opisao haos oluje u šumi ili jurnjavu zveri po planini. U takvom svetu u svakoj radnji ima nečeg plemenitog što pruža radost – čak i u bici, u njenim pobedničkim udarcima i potmulom zvuku tela koja padaju: taj zvuk je zvuk uspeha i slave. S druge strane, Eumej i njegove svinje, Nausikaja i njeno rublje, odražavaju život u skromnijoj formi, ali i on je praćen zadovoljstvom. Vino je uostalom dobro, pesme razgaljuju, a sportski podvizi kombinuju pobedu u borbi sa nežnošću mira. Ta ljubav prema životu kod Homerovih junaka snažno podupire žarku želju za preživljavanjem u Odiseji, a samim tim i njen dramski interes, zatim strah od smrti u Ilijadi, te njenu tragičku snagu. Reči milosti za one koji padaju, „zauvek zaboravljajući dvokolice“, podsećaju na ono što napuštaju i uzdižu vrlinu hrabrosti. Jer se svi suočavaju sa smrću, čak i onda kad vide da je neminovna, kao Hektor, ili onda kad su, kao Ahil, sigurni da će je sresti. … Herojstvo, dakle, ne isključuje žarku ljubav prema životu. Taj žar bi mogao da se pripiše činjenici da je ova poezija namenjena aristokratama, i da se trudi da im pruži ogledalo u kojem bi se sebi dopali. Ali takvo objašnjenje zapostavlja činjenicu da se ova poezija obraća svima, čak i onim najskromnijim, i da uvek čuva svoju ljudskost. Ona to postiže zahvaljujući suptilnoj i direktnoj umetnosti.“12/23