AMBASADORI

Autor: Henri Džejms

Sredovečni Amerikanac Streter odlazi u Pariz sa zadatkom da vrati kući Čeda Njusama, sina svoje imućne verenice koji, po njenom mišljenju, predugo uživa u inostranstvu, umesto da se priključi porodičnom biznisu. Međutim, „ambasador” ne zatiče iskvarenog vetropira u kandžama raskalašne pariske dame, kako je mladićeva majka očekivala, već naprotiv – razboritog čoveka koji je u dodiru sa novom kulturom umnogome sazreo, te Streterova diplomatska misija da mladića vrati u rodni industrijski grad u Masačusetsu sada dolazi u ozbiljno iskušenje. I sam naprosto očaran pariskim životom i prefinjenom evropskom kulturom, glavni junak će početi da preispituje uskogrude svetonazore društva iz kojeg potiče, što će ga staviti u naizgled bezizlaznu poziciju između sopstvenih dužnosti i želja.

Ambasadori, roman koji je sam Henri Džejms smatrao svojim najuspelijim, bio je ispred svog vremena kada je objavljen početkom prošlog veka, a ni danas nimalo nije izgubio na aktuelnosti. Ova univerzalna priča o čoveku srednjih godina koji, rastrzan između dve različite kulture, doživljava ličnu transformaciju, uticala je na mnoge autore, posebno na Patrišu Hajsmit i njen roman Talentovani gospodin Ripli. Besprekoran, ali zahtevan stil, mnoštvo kompleksnih likova i moderni književni postupci čine ovaj roman nezaobilaznim remek-delom svetske književnosti.

Henri Džejms (1843–1916) smatra se ključnim autorom realizma u svetskoj književnosti koji je svojim originalnim književnim tehnikama nagovestio pojavu moderne književnosti, jednim od najvećih stvaralaca na engleskom jeziku i vrsnim stilistom. Rođen je u uglednoj američkoj porodici u Njujorku, a veliki deo života proveo je u Evropi, prvenstveno Londonu, gde je i umro. Upravo će susret Amerikanaca sa Starim kontinentom i bogatom evropskom kulturom postati centralni motiv u njegovim delima. Tokom studija prava na Harvardu Džejms odlučuje da se potpuno posveti književnosti i, iako veoma mlad, ubrzo postaje jedan od najistaknutijih pisaca kratkih priča u Americi. U svojoj plodnoj poluvekovnoj karijeri ovaj majstor proze je napisao čak 20 romana, 112 priča, 12 drama, nekoliko tomova putopisa, kritike, eseja i novinskih tekstova, a među njegova najpozantija dela spadaju novela Okretaj zavrtnja (1898) i romani Portret jedne ledi (1881), Bostonci (1886), Krila golubice (1902), Amabasadori (1903). Tri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost (1911, 1912, 1916) i danas se smatra jednim od nosilaca zapadnog književnog kanona.