Milorad Pavić Srpske priče

Milorad Pavić Srpske pričeTvrdi povezPavić je pisac velike istorije i mitske Srbije. Više je dao on njoj nego ona njemu, ali ima i takvih ljubavi koje nikada nisu sasvim prijatne a opet su nužne.Srbija je u Pavićevoj imaginaciji postala idealan, nekada i užasan, prostor ljudskih sudbina. Valja u Srbiji sačuvati živu glavu, valja i doživeti nešto bolje od obične ljudske sudbine. Veliki istoričar i znalac, Pavić je umeo i da otkrije i da izmisli šta je Srbija bila i nikada nije mogla biti, šta mora da postane i ne ume da bude, da bismo i mi i ona videli opet velike dane.I onaj ko voli, gorko, i onaj ko ne voli, teško, Srbiju mora da pročita Pavićeva remek-dela pripovedačke veštine u kojima se oblikuje njen jedinstveni književni lik na koji je prvi ukazao pesnik Raša Livada. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. On je naš evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine.Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-79 bio je dekan.Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama Palimpsesti 1967. godine, pa Istoriju srpske književnosti baroknog doba 1970, zatim Vojislav Ilić i evropsko pesništvo 1971. godine. Drugu knjigu pesama Mesečev kamen objavlјuje 1971, a prvu zbirku priča Gvozdena zavesa 1973. Slede knjige priča: Konji svetoga Marka (1976), Ruski hrt (1979), Nove beogradske priče (1981), Duše se kupaju poslednji put (1982).Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom Hazarski rečnik koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. U drugom romanu Predeo slikan čajem (1988) autor nudi uzbudlјivo delo za lјubitelјe ukrštenih reči. Godine 1991. objavlјuje treći roman Unutrašnja strana vetra, pa Poslednju lјubav u Carigradu (priručnik za gatanje) 1994. Šešir od riblјe kože (lјubavna priča) pojavljuje se 1996, Stakleni puž (priče sa Interneta) 1998, Kutija za pisanje 1999, i romani Zvezdani plašt (astrološki vodič za neupućene) 2000 i Unikat 2004. godine.Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu.Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblјu u Beogradu.3/13