Milorad Pavić Predeo slikan čajem

Milorad Pavić Predeo slikan čajemTvrdi povez Roman-ukrštene reči, kako je Pavić odredio svoj Predeo slikan čajem, metafora je ukrštanja raznih života, raznih životnih priča i sudbina. Promenivši sopstveno ime, Pavićev junak menja i svoj identitet i kao da prelazi iz jednog života u drugi, iz jednog romana u drugi. Predeli koje tokom svog život ajunak oslikava čajem, slika su njegove duše, istorija njegovog života, ali isto tako oni su veza sa samom istorijom, sa prošlošću i tradicijom iz koje potičemo. Priča o stvaralaštvu, o porivu ka graditeljstvu i slikarstvu, koji najpre ne može da se ispolji, a potom stvara čuda, jeste priča o čoveku, o sticanju samopouzdanja, o ljubavi.Bio je izabran za roman godine 1988 (nagrada "Mesa Selimovic"), a kao najcitanija knjiga dobio je nagradu Narodne biblioteke Srbije 1989.Uvećana sloboda izbora obeležava možda najupečatljiviji razvoj u onom što se naziva postmoderna književnost, trend koji će sigurno pomoći da izgradimo nikada dovršenu zgradu mogućnosti, koja se zove budućnost. Kada uđemo u tu zgradu, razume se da ćemo naći Milorada Pavića kako nas tamo već čeka, pošto je prispeo oko dve decenije ranije. On tu sedi zaposlen ponovo iščitavajući književno prekosutra.Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. On je naš evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine.Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-79 bio je dekan.Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama Palimpsesti 1967. godine, pa Istoriju srpske književnosti baroknog doba 1970, zatim Vojislav Ilić i evropsko pesništvo 1971. godine. Drugu knjigu pesama Mesečev kamen objavlјuje 1971, a prvu zbirku priča Gvozdena zavesa 1973. Slede knjige priča: Konji svetoga Marka (1976), Ruski hrt (1979), Nove beogradske priče (1981), Duše se kupaju poslednji put (1982).Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom Hazarski rečnik koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. U drugom romanu Predeo slikan čajem (1988) autor nudi uzbudlјivo delo za lјubitelјe ukrštenih reči. Godine 1991. objavlјuje treći roman Unutrašnja strana vetra, pa Poslednju lјubav u Carigradu (priručnik za gatanje) 1994. Šešir od riblјe kože (lјubavna priča) pojavljuje se 1996, Stakleni puž (priče sa Interneta) 1998, Kutija za pisanje 1999, i romani Zvezdani plašt (astrološki vodič za neupućene) 2000 i Unikat 2004. godine.Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu.Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblјu u Beogradu.3/13