Volter Kandid

Volter KandidMeki povezIzdavač Izdavačko preduzeće RadEdicija Reč i misaoKandid ili Optimizam je klasifikovan kao filozofski roman. Prožet je humorom i nizom situacija koje prate nesrećnog mladića. I pored svih nevolja koje ga prate, on ne pokoleba u veri koju mu je usadio njegov mentor govoreći da je naš svet stvoren kao najbolji od svih svetova i da sve stvari i svi događaji imaju svoj uzrok. Prema ovom učenju, Kandid doživljava i analizira svaku nesreću koja ga zadesi dok luta svetom. Njegova ljubav prema lepoj Kuningunda je pokretačka snaga svih postupaka i nesreća koje doživljava, što on prihvata, verujući da sve tako mora da bude.Sve situacije u koje uđe dokazuju mu da u svetu u kome živi samo nesreća može da opstane i traje. U svom mladom životu doživljava mnogo tužnih trenutaka, batina, bičevanja, prevara i krađa, a sve zbog njegove naivnosti i vere u ljudsku dobrotu.Sama radnja romana ne prati nikakvu vezu između likova koji nisu tipično okarakterisani. Oni su samo površno opisani bez ikakvih jačih emocionalnih karakteristika. Time je postignut efekat da ih ne posmatramo realno, već da se pažnja poklanja humornom načinu pripovedanja koji se proteže kroz ceo roman. Filozofski koncepti i rasprave između različitih ljudi iz različitih društvenih slojeva i povezivanje nekih fenomena i ideja koje ne funkcionišu istovremeno daju radosnu notu. Paradoksalno, Kandidov život prate brojne nezgode, a on i dalje optimistično veruje da je sve oko njega savršeno.Prateći glavnog junaka kroz mnoge situacije, vidi se autorova kritika rata, nasilja, ljudske gluposti i nepoštovanja bližnjeg. Kritika verske netrpeljivosti i potcenjivanja. Poučen životom, mladić sazreva i shvata da, da bi život u koji veruje zaista postao savršen, mora da ga uredi i da radi ka tom savršenstvu, a ne da se prepušta životnoj bujici. Mudri saveti Turčina otvorili su Kandidov novi pogled na život: „Rat uklanjatri velika zla: dosadu, porok i siromaštvo.“ Na kraju, poučen ovim znanjem, kaže „ali mi moramo da obrađujemo svoju baštu“, gde najverovatnije misli na sopstveni život pre i posle saznanja.Volter (1694−1778) je bio francuski filozof i književnik iz epohe prosvetiteljstva, po kome se često i cela epoha prosvećenosti u Francuskoj nazivala i epohom volterijanstva. U svojim delima istupao je kao bespoštedni kritičar hrišćanstva i Rimokatoličke crkve, rigidnog sholastičkog obrazovanja i ispraznih filozofskih sistema i učenja, što ga je dovelo u nemilost tadašnje vlasti Luja XV i nakon tamnovanja u Bastilji odvelo u progon iz Pariza, u Englesku, Nemačku i Švajcarsku. Njegova satira i humor uspevali su uprkos cnezurama da osvoje publiku, pa se tako formirao čitav kljižnjvni i intelektualni krug oko Voltera, u njegovom zamku u Švajcaskoj. Ta satira i humor bliski su i prepoznatljivi i današnjem čitaocu zbog vanvremenskog opstajavanja ljudske gluposti i pohlepe i samodovoljnosti svih vladarskih ustrojstava.12/10