Granice srpskog jezika

Autor: Dragoljub Petrović

Poslednja i posthumna knjiga profesora Dragoljuba Petrovića ponovo otvara temu srpskog jezika i njegove prošlosti. Knjiga je nadahnuta Trećom interkatedarskom srbističkom konferencijom „Granice srpskog jezika”, koja je održana 2022. godine u Tršiću. Dragoljub Petrović se nakon toga upustio u istraživanje vremenskih i prostornih granica srpskog jezika. Zvanična paradigma o srpskom jeziku i narodu vođena je političkim razlozima, pre nego naučnim. Upravo zbog toga, profesor Petrović preispituje tu bečko-berlinsku dogmu, koja je i danas prisutna i prihvaćena, koja se čak uči i u školama. Napustiti zadate okvire, vratiti se nauci i ponovo ispisati istorijsku lingvistiku, glavni je zadatak “Granica srpskog jezika”.Ova knjiga profesora Dragoljuba Petrovića, njegovo posthumno delo, zamišljena je na neki način i kao životno delo, u kojem će saopštiti naučnoj javnosti sve što ga je mučilo nakon što je, možda i prekasno, otkrio izvesne autore i izvesne nelogičnosti u zvaničnom istorijskom i lingvističkom narativu. Simbolično, profesor je Granice srpskog jezika dovršio dva sata pre svoje smrti u devedesetoj godini. Nema boljeg primera mladim naučnicima od onog koji je on dao time što je do kraja života bio aktivan, svestan, oštrouman, željan dokazivanja u nauci za koju je, kako je dokazao ličnim primerom, živeo. Da li treba da nas čudi, posle svega, to što profesor sebe nije smatrao čak ni filologom, a kamoli lingvistom, jer je, u svojoj skromnosti, osećao stid da sebe naziva filologom nakon što je na grobu jednog Romana Jakobsona video natpis „Ruski filolog“. Moje duboko uverenje je da profesor nije imao čega da se stidi, naročito posle ovakvog odlaska s naučne scene, gde nam on, zapravo, nije priredio kraj, nego radije početak novih i dubljih jezičkih istraživanja o srpskoj prošlosti. Za čoveka profesorovog kova, nema lepšeg epitafa.Dr Ivan DimitrijevićO temama koje je obradio u svom poslednjem delu, Profesor je razmišljao i pisao i godinama pre nego što ih je na poseban način zaokružio u knjizi pred nama. Pismo koje mi je uputio 5. juna 2021. godine ovako je započeo: „Draga moja Rajna, "Hvatam se" za tvoju reč "koliko je važno nama samima razjasniti dokle dopiremo u prostoru i vremenu" i o tome hoću da ti "šapnem" nešto što je među Srbima, izgleda, zazorno govoriti glasno (pa da čuju i oni kojima se to može dopasti jednako kao i oni kojima će to biti mrsko).”Prof.dr Rajna Dragićević