Šta trebate znati o naknadama i dodatnim troškovima kredita: Saveti Dejana Vučinića

(FOTO: AIK Banka; Shutterstock)

• Naknade prilikom odobrenja kredita
• Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga
• Dodatni troškovi
• Ključni saveti za potrošače

Naknade prilikom odobrenja kredita

Ove naknade mogu varirati od banke do banke i često se manjaju u zavisnosti od tržišnih uslova i regulatornih okvira. Sve ove naknade regulisane su Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a banke su dužne da o njima jasno i transparentno informišu klijente.

• Naknada za obradu kreditnog zahteva

Naknada za obradu kreditnog zahteva je trošak koji, naglašava Dejan Vučinić iz AIK Banke, većina banaka nema, a ukoliko ga neka od banaka naplaćuje, ta naknada obično iznosi između 0,5% i 1% od iznosa kredita koji uzimate.
Zakon dozvoljava naplatu ove naknade i u prošlosti je ovaj trošak bio neizbežan prilikom kupovine nekretnine, ali i prilikom uzimanja drugih kredita. Danas je situacija dosta drugačija, objašnjava naš sagovornik, i zbog velikog pritiska konkurencije u ponudama banaka su ove naknade sve niže, a u većini slučajeva se ni ne naplaćuju.

• Naknada za prevremenu otplatu

Nakon što je kredit odobren i sredstva su vam na raspolaganju, počinje faza otplate kredita. Iako se u ovom periodu najčešće misli na redovne mesečne rate, važno je znati da i tokom otplate kredita mogu postojati dodatne naknade koje utiču na ukupne troškove.

Ako ste u mogućnosti da kredit otplatite pre roka može vas sačekati naknada za prevremenu otplatu.

Ova naknada iznosi najviše 1% od celokupnog iznosa prevremeno otplaćenog kredita ako je period između prevremene otplate i ugovorenog roka duži od godinu dana, a maksimalno 0,5% ako je navedeni period kraći od godinu dana.

Po rečima Dejana Vučinića, direktor Sektora za upravljanje Retail prodajom u AIK Banci, naknada za prevremenu otplatu kredita se često ne naplaćuje do određenog iznosa tokom perioda od godinu dana, a za sve iznose preko toga se naplaćuje. Tako na primer, za sve prevremene otplate do 1.000.000 dinara godišnje (oko 8.500 EUR), naknada se ne naplaćuje. pZa prevremeno otplaćen iznos preko toga, naplaćuje se naknada od 1%.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Ovaj zakon je ključni regulatorni mehanizam koji postavlja osnovne principe i pravila kojih se banke moraju pridržavati. Prema ovom zakonu banke su obavezne da jasno i transparentno informišu klijente o svim naknadama koje će biti naplaćene, kako prilikom odobrenja, tako i tokom otplate kredita.

Kako ističe Dejan Vučinić iz AIK Banke jedan od najvažnijih aspekata ovog zakona je “obaveza banaka da klijentima prikažu efektivnu kamatnu stopu koja uključuje sve troškove kredita, a ne samo nominalnu kamatnu stopu”. Ovo omogućava klijentima da bolje uporede različite ponude i donesu kvalitzetniju odluku.

Osnovna razlika između nominalne kamatne stope i efektivne kamatne stope su zapravo naknade koje banke naplaćuju, ali ovu razliku čine i drugi troškovi koje možete imati tokom otplate kredita poput životnog osiguranja.

U slučaju neslaganja ili problema sa naplatom naknada, klijenti imaju pravo da se žale banci, a u krajnjoj instanci i regulatornim telima. Ovo pravo je, takođe, garantovano zakonom i služi kao dodatni mehanizam zaštite korisnika.

Zakon predviđa i kaznene odredbe za banke koje ne postupaju u skladu sa zakonskim obavezama. Ovo može uključivati novčane kazne, ali i druge oblike sankcija koje mogu uticati na reputaciju i poslovanje banke.

Iastovremeno, konkurencija među bankama je izuzetno velika. To se odražava i na različite vrste naknada koje se naplaćuju prilikom odobrenja i otplate kredita. Ovo otvara prostor za klijente da uporede različite ponude i odaberu onu koja im najviše odgovara.

- Bankarsko tržište u Srbiji je jedan od najkonkurentnijih sektora i sasvim je razumljivo da se na njemu banke međusobno utrkuju kada je reč o ponudama koje nude svojim klijentima. Takva situacija u mnogome doprinosi korisnicima bankarskih usluga, ali i same banke podstiče da budu inovativnije u svom poslovanju, da neprestano razvijaju svoje usluge, kao i da se trude da svojim klijentima i korisnicima obezbede potpunije zadovoljstvo – ističe Vučinić.

(FOTO: Shutterstock)

Dodatni troškovi

Prilikom apliciranja za kredit često se fokusiramo samo na troškove koji su direktno vezani za banku, zanemarujući druge troškove koji su takođe neophodni. Ovi dodatni troškovi mogu značajno uticati na ukupne izdatke i stoga je važno da budu uzeti u obzir prilikom planiranja budžeta.

• Troškovi procene nekretnine

Ako uzimate stambeni kredit često je potrebno da angažujete procenitelja koji će odrediti vrednost nekretnine. Ova usluga se naplaćuje i nije uključena u bankarske troškove.
Ovde naravno morate izabrati i angažovati procenitelja sa kojim vaša banka ima uspostavljenu saradnju, odnosno procenitelja u čiju ocenu i stav banka ima poverenja. Za tu uslugu se obično naplaćuje naknada koja se kreće od 80 do 100 evra, pa naviše.

• Notarski troškovi

Prilikom potpisivanja ugovora o kreditu notar je obavezan da overi dokumenta. Ovi troškovi variraju i mogu biti značajni, posebno za veće kredite. To znači da prilikom overe ugovora morate računati i na ovaj izdatak, koji nema nikakve veza sa kreditom koji uzimate ili sve već uzeli, ali uz sve ostale troškove utiče na ukupnu investiciju.

• Troškovi osiguranja

Osim osiguranja koje može zahtevati banka možda ćete morati da platite i dodatno osiguranje nekretnine, života ili nečeg trećeg, u zavisnosti od vrste kredita.
Ovo osiguranje, posebno vinkulirano u korist banke, je dodatno sredstvo obezbeđenja na kom banke obično insistiraju. Drugim rečima, banke na ovaj način žele da se dodatno osiguraju, kao i da obezbede mogućnost svoje naplate čak i kada se klijentu u životu dese stvari koje niko ne želi, niti unapred može da predvidi.

• Troškovi upisa u katastar

U slučaju stambenih kredita, troškovi upisa prava svojine u katastar su, takođe, neizbežni i nisu pokriveni bankarskim naknadama.

• Troškovi vođenja predmeta kod advokata

U nekim slučajevima može biti potrebno angažovanje advokata za pravne savete ili vođenje predmeta, što takođe generiše dodatne troškove.

Iako ovi troškovi nisu direktno vezani za banku, neophodno je da budu uključeni u ukupnu finansijsku sliku prilikom uzimanja kredita. Njihovo ignorisanje može dovesti do neprijatnih iznenađenja i finansijskih poteškoća. Stoga je preporučljivo da se o svim ovim aspektima detaljno informišete i planirate ih unapred.

Ključni saveti za potrošače

• Detaljno istražite i uporedite ponude: Pre nego što se odlučite za određeni kredit, obavezno uporedite različite ponude i pročitajte sve uslove i naknade koje se naplaćuju.
• Konsultujte se sa stručnjacima: Ako niste sigurni u svoje sposobnosti da samostalno procenite sve troškove, konsultujte se sa finansijskim savetnicima.
• Proučite zakonski okvir: Upoznajte se sa zakonima koji regulišu ovu oblast kako biste znali svoja prava i obaveze.
• Planirajte budžet: Uključite sve potencijalne troškove u svoj finansijski plan kako biste izbegli neprijatna iznenađenja.
• Imate pravo na žalbu: U slučaju neslaganja ili problema, koristite svoje zakonsko pravo na žalbu.

U svetlu svega navedenog, jasno je da informisanost i pažljivo planiranje igraju ključnu ulogu u donošenju finansijski odgovornih odluka.