Kamatne stope kredita: Ključne informacije za donošenje odluka

(FOTO: Shutterstock)

• Šta je kamata, a šta kamatna stopa?
  
• Kako se određuje visina kamatne stope?
• Vrste kamatnih stopa
• Šta je NKS, a šta EKS?
• Šta je interkalarna kamata?

Ovaj tekst je uz stručne savete Dejana Vučinića, direktora Sektora za upravljanje Retail prodajom u AIK Banci, osmišljen upravo u nameri da vam pruži jasno i razumljivo objašnjenje navedenih koncepta i da vam pomogne da donosete što kvalitetniju i za vas povoljniju odluku kada je reč o vašem budućem kreditu.

Šta je kamata, a šta kamatna stopa?

Kamata predstavlja cenu koja se plaća za korišćenje sredstava banke. To je naknada koju banka uzima kao protivuslugu za ustupanje svog kapitala klijentu na određeni vremenski period. Kada se kamata izražava u procentima prema glavnici kredita, govorimo o kamatnoj stopi.

Kako se određuje visina kamatne stope?

Visina kamatne stope nije proizvoljno određena. Po rečima Dejana Vučinića iz AIK Banke ona je rezultat kombinacije različitih ekonomskih, tržišnih i bankarskih faktora. U početku, banka uzima u obzir osnovne troškove povezane sa davanjem kredita, kao što su troškovi kapitala i operativni troškovi. Potom se na to dodaje marža koja predstavlja profit banke, kao i ostali prateći troškovi koji prate jedan plasman, odnosno kredit.

Postoji niz faktora koji direktno ili indirektno utiču na visinu kamatne stope:

Vrsta kredita: Različite vrste kredita (stambeni, potrošački, investicioni) imaju različite kamatne stope zbog različitog nivoa rizika i dužine otplate.

Rok otplate: Dugoročni krediti često imaju višu kamatnu stopu zbog većeg rizika povezanog sa dužim vremenskim periodom.

Sredstva obezbeđenja kredita: Krediti koji su obezbeđeni hipotekom, zalogom ili garancijama često imaju niže kamatne stope, jer predstavljaju manji rizik za banku.

Uslovi na tržištu: Ako je potražnja za kreditima visoka, kamatne stope mogu da rastu i obrnuto.

Konkurencija među bankama: Jaka konkurencija među bankama po pravilu dovodi do smanjenja kamatnih stopa kako bi se privukli klijenti.

Stopa inflacije: Visoka stopa inflacije može rezultirati višim kamatnim stopama kako bi banka osigurala vrednost svoje investicije, odnosno angažovanog kapitala.

Kreditni rejting zemlje: Ako je kreditni rejting zemlje nizak, to može signalizirati veći ekonomski rizik, što može rezultirati višim kamatnim stopama.

S obzirom na ove faktore, lako je shvatiti zašto je kamatna stopa dinamična i zašto se može razlikovati ne samo među bankama, već i u različitim vremenskim periodima unutar iste banke.

Vrste kamatnih stopa

Kod razmatranja kredita jedan od ključnih aspekata koje treba razmotriti je vrsta kamatne stope koja se primenjuje. Po rečima Dejana Vučinića, direktora Sektora za upravljanje Retail prodajom u AIK Banci, u ponudi banaka obično se javlja nekoliko različitih vrsta kamatnih stopa, a svaka sa sobom nosi određene karakteristike, a samim tim i prednosti i mane.

Fiksna kamatna stopa

Fiksna kamatna stopa je, objašnjava naš sagovnornik, kamata koja se ne menja tokom celog perioda otplate kredita. Bez obzira na ekonomske uslove ili fluktuacije na tržištu, ona ostaje konstantna do kraja kreditnog perioda.

- U situaciji kada kretanja na tržištu nisu stabilna i dešavaju se različite oscilacije, klijentima je u interesu da imaju fiksnu kamatnu stopu. Ona ih u mnogome štiti od nagle i velike promene mesečne rate, što se može desiti kada je kamatna stopa varijabilna i zavisi od kretanja kamata centralnih banaka na tržištu– poručuje Vučinić.

Prednosti fiksne kamatne stope:

• Predvidljivost: Klijenti tačno znaju koliko će plaćati svakog meseca bez promena.
• Zaštita od povećanja kamata: Ako tržišne kamatne stope rastu, klijenti sa fiksnom kamatnom stopom su zaštićeni od tih promena.

Varijabilna kamatna stopa

Glavna odlika varijabilne kamatne stope je da se može menjati tokom vremena u zavisnosti od različitih ekonomskih faktora.

Sastoji se od fiksne marže i referentne kamatne stope koja se periodično menja. Referentne kamatne stope, poput Euribora i Belibora su kamatne stope po kojima banke pozajmljuju novac jedna drugoj. Na primer, Euribor je referentna kamatna stopa za evro, dok je Belibor referentna stopa za dinar u Srbiji.

Uzimanjem ovakvog kredita preuzima se i kamatni rizik, odnosno rizik od mogućeg povećanja troškova ukoliko kamatna stopa poraste.

Mešovita (kombinovana) kamatna stopa

Ova vrsta kamatne stope kombinuje elemente fiksne i varijabilne kamatne stope. Najčešće kredit počinje sa fiksnom kamatnom stopom za određeni period, nakon čega prelazi na varijabilnu stopu.

Prednosti i mane mešovite kamatne stope:

Prednost je predvidljivost u početnom periodu, što može pomoći klijentima da planiraju svoj budžet.

Mana je što klijenti mogu biti izloženi većim ratama ako tržišne kamatne stope rastu nakon perioda fiksne kamate.

Bilo da se odlučite za fiksnu, varijabilnu ili mešovitu kamatnu stopu, važno je razumeti kako svaka od njih funkcioniše i kako će uticati na vaše mesečne obaveze.

Šta je NKS, a šta EKS?

NKS (Nominalna Kamatna Stopa) predstavlja osnovnu kamatnu stopu koju banka naplaćuje na kredit. Ona ne uključuje dodatne troškove povezane s kreditom, kao što su naknade za obradu, provizije i slično. NKS je ono što banke često ističu u svojim reklamama i promocijama, ali ona ne pruža potpunu sliku o ukupnim troškovima kredita.

EKS (Efektivna Kamatna Stopa) je sveobuhvatniji pokazatelj i odražava stvarnu godišnju cenu kredita. Ova stopa uključuje ne samo NKS, već i sve dodatne troškove povezane s kreditom (procenitelji, notar, katastar, osiguranja) koje klijent ima do momenta realizacije kredita.
EKS je važna jer vam omogućava da uporedite različite kreditne ponude i utvrdite koja je najpovoljnija. Kada razmatrate kredit, uzmite u razmatranje i EKS, jer ona daje potpuniju sliku o tome koliko će vas kredit stvarno koštati na godišnjem nivou.

Šta je interkalarna kamata?

Interkalarna kamata predstavlja kamatu koja se obračunava za period koji prethodi početku redovne kamatne stope kredita. U praksi, to znači da se ova kamata obračunava za vreme koje protekne između dana isplate kredita i dana kada počinje prvo obračunsko razdoblje za redovnu kamatu.

Po rečima Dejana Vučinića iz AIK Banke, razumevanje kamatnih stopa i njihove uloge u procesu kreditiranja ključno je za svaku pravilno donetu odluku o finansijama. Nadamo se da vam je ovaj tekst pružio uvid u sve što treba da znate o kamatnim stopama.

Ako želite da produbite svoje znanje o bankarskim proizvodima i kreditima, pozivamo vas da pročitate i druge vodiče na našem sajtu. Svaki članak je pažljivo sastavljen kako bi vam pružio najtačnije, najsvežije i najkorisnije informacije.

A ako se osećate nesigurno ili imate dodatna pitanja, naši stručnjaci su uvek tu da vam pomognu. Ne dozvolite da vas bankarski žargon zbuni - kontaktirajte naše eksperte koji će vam pružiti podršku kroz svaki korak procesa kreditiranja.