Da li se isplati kupovina stana u NBG? Zeleni “grad u gradu” sa širokim ulicama, poslovnim zgradama i astronomskim cenam

(FOTO: Shutterstock)

Kada biste kupce novobeogradskih stanova od pre deceniju ili dve pitali zašto biraju ovaj deo grada, odgovor bi sigurno bio da je to zbog širokih ulica i bulevara, dovoljnog broja parking mesta i sveprisutnog zelenila. Razlozi zbog kojih se danas ljudi odlučuju da pazare ovde nekretninu su umnogome drugačiji. Kao posebne prednosti većina sada navodi mogućnost života u takozvanim ambijentalnim celinama koje donose mnogo benefita, ali i to što, ukoliko su poslom vezani za levu obalu Save, praktično nemaju potrebu da idu u stari deo grada jer ovde imaju sve - Novi Beograd je, u pravom smislu reči, grad u gradu.

Prostire se na oko 4.000 hektara, a povezanost sa ostalim delovima grada je odlična. Javni prevoz odlično funkcioniše, pa se odavde autobusom ili tramvajem lako stiže u bilo koji deo prestonice. Takođe, Novi Beograd je odlično povezan i sa ostatkom Srbije, budući da kroz ovaj deo grada prolaze dva auto-puta.

Davorka Tasić iz agencije za promet nekretnina “Kvadrat” objašnjava šta kupcima znače takozvane “ambijentalne celine” poput naselja “West 65” ili “The one” ali i zašto su novobeogradski blokovi i dalje najpopularniji. Kao glavne prednosti ovih urbanih struktura naša sagovornica ističe široke saobraćajnice, zatim veliki broj škola i vrtića, šoping molova i trgovinskih lanaca., a naročito ističe to što se u neposrednoj blizini nalaze predstavništva ogromnog broja najuspešnijih firmi, kao i centrale gotovo svih banaka koje posluju kod nas.

Oni koji su zaposleni kod njih po pravilu pristojno zarađuju, pa su zato u mogućnosti da kupuju stanove odmah tu, u blizini. Oni ove lokacije biraju i zbog niza propratnih sadržaja poput spa centara, bazena i posebnih delova za sport i rekreaciju, kao i zbog bezbednosti jer su to uglavnom posebni, zatvoreni blokovi koji svojim stanarima nude sigurnost. To su sve razlozi zbog kojih se kupci odlučuju da plate kvadrati i po 3.500 ili 4.000 evra – tvrdi naša sagovornica.

Kako kaže, kupci cene to što su na svega nekoliko minuta do posla, ali isto tako i od aktivnosti koje upražnjavaju u slobodno vreme, bilo da je u pitanju šoping, šetnja pored reke, odlazak u restoran ili na rekreaciju. Ipak, kaže da postoje i mesta koja, pre svega kvalitetom gradnje, ne opravdavaju cenu koja se za njih traži.

Brzina prodaje stanova zavisi od mnogo faktora i ne može se reći da se stanovi u svim naseljima prodaju baš odmah. Interesantno je da se, recimo, Belvil sojevremeno gradio kao univerzitetsko naselje i cena kvadrata je ovde bila 1.370 evra. Sada kada se pojavi na tržištu neki veći stan na višem spratu ceni se i do 4.000 evra. To je apsolutno neprimereno kvalitetu gradnje. Na kraju ti stanovi odu za 3.700 do 3.800 evra, što je, najblaže rečeno, previše. I nije samo Belvil u pitanju. Slobodno mogu da kažem da od iznosa koji se sada traži za većinu stanova na Novom Beogradu bukvalno može da vam se zavrti u glavi - kaže Tasićeva.

Ona dodaje i da su čak su i ruski paviljoni koje su gradili zatvorenici posle rata u poslednje vreme dostigli izuzetno visoke cene, iako su u pitanju izuzetno stare zgrade sa stanovima koji iziskuju kompletnu restauraciju:

Tu bukvalno morate da kopate zid do cigle kako biste ga renovirali, a kvadrat je jako skup i ide od 2.500 do 2.700 evra, što ni približno ne odgovara kvalitetu. U principu, samo onaj ko ima dosta para danas može da pazari stan na Novom Beogradu. Mislim da je najjeftiniji kvadrat oko 2.300 evra i to u stanu na poslednjem spratu četvorospratnice bez lifta koja ima ravan krov - kaže Tasić i dodaje da je situacija na tržištu takva da se na kraju sve proda. Međutim, kako navodi, ni kupci nisu naivni.

I oni prate dešavanja iz meseca u mesec. Mnogi od njih odustaju od Novog Beograda, i biraju neke drudge delove grada. Primera radi, oni kojima je bitno zelenilo sve češće se odlučuju za Zvezdaru, Košutnjak, Vidikovac ili čak Mirijevo koje se dosta proširilo i ima u ponudi dosta novogradnje.

Prodaju stanove da bi deci dali za učešće

Naša sagovornica kaže da je čest slučaj da roditelji prodaju stanove kako bi deci omogućili da uđu u kredit.

Situacija je na tržištu takva da roditelji, recimo, prodaju trosoban stan, pa kupe sebi manji, a deca od dela novca imaju za učešće i uzimaju kredit. To su uglavnom krediti do 100.000 ili 120.000 evra, a za taj novac na Novom Beogradu može da se kupi pedesetak kvadrata. Retki su slučajevi da se neko kod banke zaduži za, recimo, 200.000 evra, jer zamislite da uzmete toliki kredit, i da onda morate da vratite 350.000 evra.