Dinamika BG tržišta kuća, trendovi su se promenili: Slabije idu velike kvadrature, kupcima najvažnija infrastruktura

Svako ko se odluči za kupovinu kuće u Beogradu i okolini unapred bi trebalo da bude spreman da izdvoji poveću svotu novca.

Trenutna potražnja za kućama u Beogradu i okolini je velika i to je trend koji je krenuo sa pandemijom korona virusa i koji od tada ne jenjava. U početku su kupci uglavnom tražili manje, jeftinije i zapuštenije kuće i bitnije im je bilo da placevi budu lepi i prostrani. Prema rečima stručnjaka tada je najvažniji uslov bio da nekretnina bude što povoljnija i što bliže Beogradu, a tražene su bile i one u podnožjima Fruške gore, Avale i Kosmaja. Danas je situacija nešto drugačija.

Prema rečima vlasnika agencije BG posrednik Branka Šajkunića, trenutno najveća ponuda kuća je na opštini Voždovac i to pre svega u podnožju Avale, a nude se i traže i objekti u Ripnju, Rušnju i Barajevu. Što se tiče onih na opštini Palilula najviše ih ima nakon što se pređe Pančevački most i to u naseljima Borča i Ovča, pa sve Zrenjanina. Ništa manje interesovanje nije ni za Zemun, Batajnicu, Ledine i Surčin.

- Na ovim lokacijama napravljen je veliki broj kuća, a sama naselja su tako organizovana da postojeća infrastruktura već odgovara ovakvom načinu života koji se znatno razlikuje od stanovanja u stambenim zgradama. Pored pomenutih naselja najpopularnije mikrolokacije su Dedinje i centar grada i tu su daleko najveće i cene. Ako, pak, govorimo o nekoj standardnoj varijanti tu je pre svega popularan Zemun i okolina Dunava, zatim Surčin, Batajnica, Avala, Beli Potok sve do Sopota - kaže Šajkunić.

Važna postojeća infrastruktura

Prema rečima našeg sagovornika kupcima je najbitnije da postoji infrastruktura i lokalni sadržaji, zatim da li u blizini postoje zdravstvene ustanove, da li im odgovara prevoz, ali i kako je urađena pokrivenost mobilne mreže, kablovske i interneta.

- Svi oni žele da nastave život u skladu sa nekim kvalitetom koji su imali i do tada. Jeftinije kuće se po pravilu najbrže prodaju bez obzira na lokaciju. Tu, pre svega, podrazumevamo one od 10.000 do 20.000 evra, dok veće i skuplje kuće na manje atraktivnim lokacijama jako loše idu. Ti trendovi su ranije bili mnogo drugačiji, čak su i jeftinije kuće teško nalazile kupca, ali od pandemije sve se drastično promenilo – otkriva naš sagovornik.

Trenutna situacija na tržištu je takva da su i tražnja i ponuda veće, a samim tim i cene koje su daleko iznad onih od pre pet ili više godina.

- Ono što je činjenica je da velike kuće nemaju veliki broj zainteresovanih kupaca. Sada se sve više traže one povoljnije na solidnim lokacijama sa manjom kvadraturom, ali sa većim placevima. Kada govorimo o proceni vrednosti kuća, tu je ista situacija kao i sa stanovima, jednostavno postoje određeni limiti. Tako, recimo za naselja Borča, Grocka, Jajinci, Rušanj, Ripanj i Barajevo postoje neki maksimumi koje su kupci spremni da izdvoje, bez obzira na to kakva kuća im se nudi – kaže Šajkunić.

Kako da vam se kupovina kuće isplati?

Prema rečima našeg sagovornika da bi kuća barem “izvukla” novac koji je u nju uložen, mora u velikoj meri da prevaziđe neke standardne kvalitete. Ukoliko je cena veća od 200.000 evra, za koliko se obično pazare kuće u pomenutim naseljima teško da će naći kupca. Slično situacija je i u Mirijevu gde je gotovo nemoguće prodati objekte od 300.000 evra i više. S druge strane, za ekskluzivne lokacije poput Dedinja i centra grada ne postoji gornji limit, već sve zavisi od volje kupca i prodavca. Na cenu kuća utiču i stvari poput veličine placa i godine gradnje, pa je, kako navodi, nezahvalno prosečnu cenu po kvadratu određivati prema lokaciji jer je svaka kuća za sebe iako se nekad nalaze jedna pored druge.

Posle Beograda najviše se prodaje u Subotici

U toku 2022. godine je posle Beograda ubedljivo najviše kuća prodato u Subotici, oko 1.200, a ovaj grad je i u 2023. zadržao prvo mesto po broju kupoprodaja ovog tipa nekretnina, te su za prvih šest meseci prodate 564 kuće. Velika potražnja je bila i za kućama u Zrenjaninu gde je nove vlasnike dobilo 425 objekata. U vrhu liste su i Novi Sad sa 377, ali i Šabac sa 244. U top deset su i Sombor, Kragujevac, Bečej, Pančevo, Sremska Mitrovica i Kikinda. U svim ovim gradovima je u prvoj polovini prodato više kuća nego u bilo kojoj beogradskoj opštini.