Stambena gužva: Pola Srbije u nedovoljno velikim domovima

(FOTO: Shutterstock)

U Srbiji je najviše dvosobnih stanova (35,9 odsto), slede trosobni (30,8 odsto), a zatim četvorosobni (21,7 odsto) i jednosobni stanovi (9,4 odsto), pokazuje analiza strukture domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Kada je reč o zagrevanju – 20,1 odsto domaćinstava u Srbiji ima centralno grejanje preko toplane, na električnu energiju greje se 14,2 odsto, dok čvrsta goriva koristi čak 48,5 odsto.

Komentarišući uslove stanovanja u Srbiji, koordinator programa u organizaciji Ministarstvo prostora Marko Aksentijević u razgovoru za Biznis.rs ističe da struktura stana bez uvida o članovima samog domaćinstva ne govori mnogo. On smatra da je, pre svega, potrebno sagledati da li u stanu ima dovoljno prostora za sve njegove članove.

“Eurostat, agencija Evropske unije za statistiku, definiše kao prenaseljen stan u kojem ne postoji zasebna prostorija za svaki par, osobu stariju od 18 godina, do dvoje dece istog pola od 12 do 17 godina i do dvoje dece ispod 12 godina. Tako postavljena, prenaseljenost na nivou Evropske unije iznosi 16,8 odsto, dok je u Srbiji čak tri puta veća – 49,7 odsto. To znači da svaki drugi građanin Srbije živi u prenaseljenom domaćinstvu”, kaže Aksentijević i dodaje da je slična situacija i sa tipom grejanja.

Naš sagovornik smatra da je važnije da li domaćinstvo može da priušti da zagreje ceo stambeni prostor od toga na koji način se greje, iako tu postoji određena korelacija.

“Istraživanje RES fondacije pokazuje da 41 odsto ispitanika živi u domaćinstvu koje ne greje ceo stan, nego samo prostorije u kojima članovi domaćinstva najviše borave. To su, uglavnom, upravo domaćinstva koja se greju na čvrsta goriva i koja zbog loših uređaja dodatno truju vazduh koji udišu u svom domu. Prema istraživanju koje je naša organizacija sprovela pre nekoliko godina na nivou Beograda, gde su uslovi stanovanja na boljem nivou nego u celoj Srbiji, kao problem se navode i vlaga (7,2 odsto) i loša osvetljenost (4,4 odsto), ali prvenstveno visoki troškovi stanovanja u koje spadaju i troškovi održavanja, grejanja i drugih komunalija, za koje je čak tri četvrtine (78,4 odsto) ispitanika reklo da su preveliki u odnosu na primanja domaćinstva”, napominje Aksentijević.

Prema najnovijim podacima RZS-a, prihodi srpskih domaćinstavau novcu u proseku su u 2023. godini iznosili 85.466 dinara mesečno. Najviše novca građani su izdvajali za hranu i bezalkoholna pića – 36,8 odsto, dok je na stanovanje, vodu, struju i grejanje odlazilo 16,4 odsto.

Ako se uzmu u obzir navedeni podaci, nameće se pitanje kakve su uopšte mogućnosti prosečnog građanina za kupovinu nekretnina čije cene ne padaju.

Marko Aksentijević odgovara da su one gotovo nikakve i da nema potrebe mnogo ulaziti u statističke podatke koji bi to preciznije demonstrirali. Kako kaže, dovoljno je pogledati nesklad između prosečnih primanja i cene kvadrata.

“Konvencionalna mudrost kaže da kada je za cenu prosečnog stana u novogradnji potrebno dati više od četiri godišnje prosečne plate, postoji potreba da država interveniše i omogući veću priuštivost stanova za svoje građane. Kod nas je taj odnos iznad deset godišnjih plata već dosta dugo, a od države ni pisma ni stambene strategije. A strategija ljudi koji nisu u najbogatijih deset odsto društva najčešće se bazira isključivo na nasleđivanju nekretnine ili novca koji će pomoći u njenom sticanju”, napominje naš sagovornik.

Kako kaže, ako se pogleda situacija na tržištu zakupa stanova, tu su stvari još dramatičnije.

“Prema podacima Eurostata od pre dve godine, u Srbiji su zakupci stanova bili najopterećeniji u Evropi – svaki drugi je živeo u domaćinstvu koje daje više od 40 odsto prihoda na troškove stanovanja. U međuvremenu se situacija sa cenama zakupa stanova samo pogoršala”, dodaje on.

Na pitanje šta govore podaci koji pokazuju da je ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u prvom polugodištu 2024. godine iznosila 3,4 milijarde evra i da je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 10.350 evra, dok je jedno garažno mesto kupljeno za čak 73.000 evra, Aksentijević kaže da se u Srbiji lako nađe kupac nečeg najskupljeg.

Prema njegovom mišljenju, problem je što se uglavnom grade luksuzni stanovi po urbanim centrima za špekulacije i investicije, a ne priuštivi kvadrati za život ljudi.

“Mi imamo najmasovniju izgradnju nekretnina već duže vreme, ali ona uopšte ne rešava prenaseljenost postojećih stanova, niti poboljšava uslove stanovanja za većinu stanovništva. Umesto toga, stanovi služe da se višak kapitala koji poseduju domaći bogataši, dijaspora ili stranci investira ili parkira. Sve dok država podstiče takav razvoj, ne proverava poreklo novca i izdaje građevinske dozvole bez mnogo pitanja, nema mnogo nade za one koji ne spadaju u najbogatiji sloj društva. Jednom kada se kao društvo budemo ponovo odlučili da je pitanje stanovanja jedno od ključnih pitanja života u zajednici, moraće puno da se ulaže u stambeni fond u kom zapravo žive ljudi”, zaključuje Aksentijević.

Izvor: biznis.rs