Tržište nekretnina 2025: "Investitori najavljuju promene, zastoja ne sme biti"

(FOTO: Shutterstock)

Kupovna moć nije takva da bi mnogi kupovali stanove u novogradnji gde cena kvadrata ide i od 5.000 do 7.000 evra, s obzirom na to da je i za kupovinu ne tako velikog stana potrebno uzeti kredit kod banke koji je skup. S druge strane, oni koji imaju keš dobro kalkulišu kako bi kupili što više kvadrata i što bolji stan, a da ga plate što manje. Da su cene kvadrata odavno nerealne i da nisu u skladu sa primanjima u Srbiji kaže za Euronews Srbija ekspertkinja za nekretnine Kaća Lazarević. Postavlja se pitanje kakvi su trendovi na tržištu nekretnina u Srbiji na početku 2025. godine i kakvi efekti se očekuju od programa subvencija mladima za kupovinu nekretnine.

Iako se stiče utisak da ima mnogo nekretnina i mnogo stanova koji se grade, kao i da ih je previše na tržištu, Lazarević navodi da je prodaja usporena i da je ponuda loša.

I kada se neko skući, potreban mu je i novac da opremi stan, a u troškove treba da uračunati i kupovinu garaže koje su, kaže Lazarević, postale preskupe.

"Kada se sve to sabere, vi dođete da se za jedan stan koji platite 200.000 evra plus ostali troškovi, penjete na 250.000 evra. Ko danas može da uštedi 250.000 evra? A najčešći kupci koji se nama javljaju su upravo ljudi koji putem kredita i uz pomoć roditelja i neke ušteđevine žele da kupe stan od 150.000 do 200.000 evra. To je sad prosečan kupac. Nestala je ona srednja kategorija, to su kupci koji kupovali nekretnine za 300.000, 400.000, 500.000 evra. Oni koji imaju milion i više, oni ne dolaze u agencije. Oni kupuju stanove direktno od investitora, dogovaraju se, pogotovo ako znaju investitora, onda plaćaju nižu cenu dok je to u fazi izgradnje", rekla je ona.

Kao neko ko se godinama bavi posredovanjem u prodaji i zakupu nekretnina, Lazarević je rekla da je prošla godina bila najteža i da još uvek ide usporena prodaja, kao i da to nije dobro ni za kupce, ni za prodavca, a ni za agente koji se bave nekrentinama.

"Možda bi se to na neki način pomerilo kada bi bio jedan veći priliv stanova na tržištu. Ne ovih koji se zidaju po skupim kvadratima, nego kada bi država dozvolila legalizaciju na koju se čeka godinama, jer u toj legalizaciji bi na hiljade stanova došlo na tržište bez obzira na to što bi imalo oznaku da je iz legalizacije i da nije rađeno po propisima. To bi imalo nižu cenu, ali bi ljudi bili zainteresovani to da kupe", rekla je ona.

Druga stvar koja može da pomogne da tržište oživi jeste, kako dodaje, rešavanje hiljade i hiljade predmeta u katastru koji su zarobljeni zato što postoji neki problem.

"Čim postoji problem, on ne može da bude u prometu i to je šteta. Eto, to su dve stvari o kojima ja sve vreme pričam i nadam se da će neko da čuje i da se to razreši. A što se tiče stanova za mlade i ovih kredita koji se najavljuju, to neće doprineti nikakvom poremećaju na tržištu nekretnina, jer takvih stanova ni nema. Ima ih u toliko malom broju da sad kad bi vam se pojavilo deset ljudi samo u jednoj agenciji da kupi, vi ne znam da li bi našli jedan ili dva stana", rekla je ona.

Koje stanove bi mladi mogli da nađu?

Povodom najave subvencionisana kredita za mlade za kupovinu stana, Lazarević je navela da niko od tih mladih ljudi koji dobije kredit za 100.000 evra neće želeti i moći da plati 4.000 evra kvadrat u Beogradu.

"Šta je onda uradio - digao kredit da bi platio 20 kvadrata? To mu ne rešava problem. Znači, biće interesantni stanovi koji se nalaze možda u malo širem centru grada, gde ipak za 100.000 evra možda dođete do nekih 40 kvadrata", rekla je ona.

Prema njenim rečima, investitori uglavnom zidaju stanove od 100 kvadrata pa na više i u novoizgrađenim zgradama ne može da se nađe stan od 30, 40 ili 70 kvadrata.

"Pričajući s investitorima s kojima sarađujem, postoje najave da će se to promeniti, jer oni su shvatili da ovakav zastoj ni njima ne koristi i onda će krenuti u izgradnju zgrada sa manjim strukturama", dodaje ona.

Lazarević je navela da postoji potreba za malim stanovima, kao i svuda u svetu, ali da se ti mali stanovi godinama ne zidaju, kao i da u zgradama ne možete da nađete stan od 40 do 50 kvadrata.

"Nekada je 50 kvadrata bio dvosoban stan, lep, kuhinja je predstavljala dnevni boravak, pa su imali terasu. A sada u 50 kvadrata, i ako investitor napravi zato što mu je neki ćošak, to uglavnom bude otvoren prostor. Vi u okviru tog prostora imate kuhinju i neku malu sobu. Sada su sobe toliko male da vi kad smestite ležaj za jednu osobu, vi ne možete da napravite plakar. Uđete u većinu stanova, nemate gde da smestite plakare. Drugo, ventilacije se jako loše postavljaju, prozori se nekako čudno otvaraju, ostave ne postoje. Vi ne znate gde ćete da stavite dečja kolica, gde ćete skije. Mi svi imamo kofere, svi vučemo, a o zimnici da ne pričam. To je pojam. Zato ja preporučujem mojim klijentima da kupe stare stanove. Oni su funkcionalni, imaju svetlo sa četiri strane i u njima se lepo živi", rekla je ona.

(FOTO: Shutterstock)  

Kakvi stanovi treba da se nađu na tržištu?

Investitori su, navodi Lazarević, uvek nalazili razlog da kažu da je veliko interesovanje za nekretnine što, dodaje, nije tačno.

"Postoji veliki lobi investitora koji ne dozvoljava da se priča o tome kako je zastoj na tržištu nekretnina, kako je malo ljudi koji se interesuju. Oni pričaju kako cene rastu, a kad pogledate, 90 odsto novih zgrada zvrji prazno, stanovi nisu useljeni i investitori masovno sada pretvaraju stanove koje su rešili da prodaju u stanove koje bi izdavali, opremaju ih i nude ih", rekla je ona.

Sagovornica Euronews Srbija kaže da se najteže prodaju stanovi koji su ogromni, koji imaju 200 i više kvadrata, jer je teško naći kupca za njih.

"I to je ogromna količina novca. A takođe se veliki stanovi teško izdaju, lakše se izdaju mnogo manji. Zato preporučujem investitorima da gledaju da ono što ne mogu da prodaju preprave u dva manja stana. Tako se dogodilo sa Belvilom. Belvil je to doživeo i kada su u Belvilu ljudi počeli da prave manje jedinice od većih, sve se prodalo", rekla je ona.

Kada je o kućama reč, Lazarević navodi da je i tu ponuda mala.

"Ja imam kupce za lepe kuće na Dedinju i spremni su da plate više miliona. Ne znam da li možete da saberete dve, tri kuće. Znači i to je nestalo", rekla je ona.

Sagovornica Euronews Srbija je navela da nema u ponudi ni prosečnih kuća.

"Svaka prosečna kuća, ako se nalazi na dobroj lokaciji, nju će investitor da markira i da vas natera da prodate, da bi on tu sagradio veliku kuću i zaradio", rekla je Lazarević.

Izvor: Euronews